Večita roditeljska muka: Na megdanu sa lažljivcem
Mama, idem kod drugarice da učim. Ovo je rečenica koju tinejdžerke često izgovaraju kad žele da zametnu trag. Potom obično sledi dramski zaplet, odnosno dojava.
Prijateljica vam javlja kako je upravo videla vašu mezimicu na koncertu popularne zvezde. Kaže se da su u laži kratke noge. S ovom tvrdnjom ne mogu da se slože svi roditelji, pogotovo ne oni koji muče muku sa sinovima i kćerkama bujne mašte.
Najčešće laži
* Dobro sam (kada im se svet ruši)
* Ja to prezirem (kada nešto jako vole)
* Moje ocene su idealne (kada imaju problem u školi)
* Doći ću za pola sata (a planiraju da zakasne)
Psiholozima je ova tema neiscrpan izvor istraživanja. Stručnjaci su potvrdili da je čak 96 odsto omladine sklono da vešto iskrivi istinu. Često su varke adolescenata bezazlene i ovaj put neistine biraju kako bi izbegli eventualni prekor. Ipak, postoje i slučajevi koji prelaze u patologiju. Ovakva deca u jednom trenutku gube kompas i ne znaju kome su šta rekli, pa vremenom postaju izopšteni iz društva i dobijaju etiketu baron Minhauzen.
Znalci smatraju da je najbitnije da se između roditelja i dece uspostavi kontakt. Razdražljiva tinejdžerka će na sve moguće načine odbijati "saradnju". Treba naći način da se dopre do deteta. Važno je je da ne oseti osuđivanje, ma koliko njegove muke bile banalne. Psiholozi savetuju da roditelji moraju da daju svojoj deci primer od malih nogu.
Ukoliko im nešto obećaju, obećanje treba da se ispuni. Stoga se savetuje odraslima da dobro razmisle pre nego što nehajno u žurbi daju reč. Mališani čiji roditelji olako krše ono što kažu skloniji su da svoja obećanja sutradan ne ispoštuju.
Takođe, kad nastupe kritične šesnaeste godine, mama i tata moraju da nauče da pregovaraju. Detetu treba postaviti granice, ali isto tako mora da se zna da zategnuto uže puca, a kad je olabavljeno ne vrši posao. Ukoliko se jedna laž detetu oprosti, sledeća mora da se sankcioniše.
Bez ljutnje, molim
Najgori mogući scenario kad se dete uhvati u obmani je ljutit i agresivan pristup. Deca se nesvesno zatvaraju u sebe i počinju da izbegavaju svaki dublji vid komunikacije s majkom ili ocem. U takvim situacijama se često događa da tinejdžeri kako bi izbegli histeriju u kući, uvek odaberu lakši put i ne razdraže roditelje.
