Droga najviše preti mladima u Beogradu

Većina mladih u regionu je u riziku da pod uticajem svog neposrednog okruženja proba drogu. Pri tome čak 75,7 odsto mladih u Crnoj Gori poznaje nekoga u svom neposrednom okruženju ko konzumira drogu, 59,9 odsto mladih u Srbiji i njih 57,6 odsto u Bosni i Hercegovini - pokazuju rezultati komparativnog istraživanja "Dostupnost droge u regionu i informisanost i stavovi mladih o narkomaniji“, koje je sprovela Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti "Vita" iz Novog Sada.

Istraživanje je sprovedeno tokom novembra 2012. godine na uzorku od 1.893 mladih od 15 do 30 godina iz Srbije, BiH i Crne Gore.

Dostupnost droge je jedan od vodećih faktora rizika širenja narkomanije, što potvrđuju i podaci da je 61,9 odsto mladih u Crnoj Gori direktno ponuđeno nekom od droga, 55,7 odsto njih u Srbiji i 46 odsto u BiH. Iskustvo sa drogom je imalo 23,5 odsto ispitanih mladih u Srbiji, 21,3 odsto u BiH i 25,7odsto u Crnoj Gori.

Što se tiče rezultata u Srbiji, istraživanje je pokazalo da su mladi u Beogradu u najvećoj meri izloženi narkoticima jer je 69,6 odsto ispitanih potvrdilo da je direktno ponuđeno sa nekom od droga, što je za čak 14 odsto više od proseka za Srbiju.

Najveći broj onih koji su imali iskustva sa drogom dolazi iz Kruševca, čak 36 odsto, i takođe Beograda, 32 odsto. Na trećem mestu po broju ispitanika koji su probali drogu, od osam gradova u Srbiji obuhvaćenih istraživanjem (Beograd, Novi Sad, Niš, Kruševac, Zrenjanin, Subotica, Sombor, Ruma) se nalazi Subotica, 27 odsto.
 

Istraživanje bolnice Vita nadalje pokazuje da među mladima i dalje dominiraju tipične zablude, kao naprimer podela droga na "lake i teške" koju odobrava 59,8 odsto mladih u Srbiji, čak 77,6 odsto u BiH i 51 odsto u Crnoj Gori. Dok zabludu da se droga može uzimati kontrolisano i u specijalnim prilikama ima 32,3 odsto ispitanih mladih u Srbiji, 42,4 u BiH i čak 43,3 odsto u Crnoj Gori. Ovakvi stavovi ukazuju na nedovoljnu kritičnost i distancu prema tzv. "lakim drogama" što povećava rizik od njihove zloupotrebe.

U Srbiji, najveća odstupanja u rezultatima po pitanju odobravanja podele na "lake i teške" droge imamo u Zrenjaninu, 71,6 odsto i Beogradu, 70 odsto, dok je zabluda o mogućem kontrolisanom uzimanju droge najizraženija u odgovorima mladih u Beogradu 48,6 odsto i Kruševcu, 44 odsto.

Donekle ohrabruju rezultati onih koji narkomaniju prihvataju kao izlečivu bolest (Srbija 66,6 odsto, BiH 71,2 odsto, Crna Gora 62,6 odsto), što govori o spemnosti mladih da daju "drugu šansu" zavisnicima verujući u mogućnost njihove resocijalizacije. Međutim, još uvek je u mnogim odgovorima prisutan nerealni optimizam kroz tvrdnje da je za rešenje narkomanije dovoljna čvrsta volja, bez stručne pomoći (Srbija 36,1 odsto, BiH- čak 48,9 odsto i Crna Gora 33,7 odsto).

Kao najdominantniji izvor informisanja na ovu temu kod mladih u regionu su internet i ostali mediji (TV, novine...).