Droga najviše preti mladima u Beogradu

 

Istraživanje je sprovedeno tokom novembra 2012. godine na uzorku od 1.893 mladih od 15 do 30 godina iz Srbije, BiH i Crne Gore.

Dostupnost droge je jedan od vodećih faktora rizika širenja narkomanije, što potvrđuju i podaci da je 61,9 odsto mladih u Crnoj Gori direktno ponuđeno nekom od droga, 55,7 odsto njih u Srbiji i 46 odsto u BiH. Iskustvo sa drogom je imalo 23,5 odsto ispitanih mladih u Srbiji, 21,3 odsto u BiH i 25,7odsto u Crnoj Gori.

Što se tiče rezultata u Srbiji, istraživanje je pokazalo da su mladi u Beogradu u najvećoj meri izloženi narkoticima jer je 69,6 odsto ispitanih potvrdilo da je direktno ponuđeno sa nekom od droga, što je za čak 14 odsto više od proseka za Srbiju.

Najveći broj onih koji su imali iskustva sa drogom dolazi iz Kruševca, čak 36 odsto, i takođe Beograda, 32 odsto. Na trećem mestu po broju ispitanika koji su probali drogu, od osam gradova u Srbiji obuhvaćenih istraživanjem (Beograd, Novi Sad, Niš, Kruševac, Zrenjanin, Subotica, Sombor, Ruma) se nalazi Subotica, 27 odsto.
 

Veći rizik za mladiće Momci odrastaju u znatno rizičnijem okruženju, gde je čak 67,2 odsto njih u Srbiji potvrdilo da je bilo ponuđeno drogom (nasuprot 32 odsto devojaka), dok je drogu probalo njih 31,2 odsto u odnosu na 18,4 odsto devojaka. Razlika je uočljiva i u manjoj kritičnosti i oprezu u stavovima prema drogi, pa tako 63,9 odsto momaka podržava podelu na „lake i teške“ droge, nasuprot 57 odsto devojaka, kao i 40,8 odsto momaka koji imaju ideju da se droga može kontrolisano uzimati, nasuprot 26,5 odsto devojaka.

Istraživanje bolnice Vita nadalje pokazuje da među mladima i dalje dominiraju tipične zablude, kao naprimer podela droga na "lake i teške" koju odobrava 59,8 odsto mladih u Srbiji, čak 77,6 odsto u BiH i 51 odsto u Crnoj Gori. Dok zabludu da se droga može uzimati kontrolisano i u specijalnim prilikama ima 32,3 odsto ispitanih mladih u Srbiji, 42,4 u BiH i čak 43,3 odsto u Crnoj Gori. Ovakvi stavovi ukazuju na nedovoljnu kritičnost i distancu prema tzv. "lakim drogama" što povećava rizik od njihove zloupotrebe.

U Srbiji, najveća odstupanja u rezultatima po pitanju odobravanja podele na "lake i teške" droge imamo u Zrenjaninu, 71,6 odsto i Beogradu, 70 odsto, dok je zabluda o mogućem kontrolisanom uzimanju droge najizraženija u odgovorima mladih u Beogradu 48,6 odsto i Kruševcu, 44 odsto.

Donekle ohrabruju rezultati onih koji narkomaniju prihvataju kao izlečivu bolest (Srbija 66,6 odsto, BiH 71,2 odsto, Crna Gora 62,6 odsto), što govori o spemnosti mladih da daju "drugu šansu" zavisnicima verujući u mogućnost njihove resocijalizacije. Međutim, još uvek je u mnogim odgovorima prisutan nerealni optimizam kroz tvrdnje da je za rešenje narkomanije dovoljna čvrsta volja, bez stručne pomoći (Srbija 36,1 odsto, BiH- čak 48,9 odsto i Crna Gora 33,7 odsto).

Kao najdominantniji izvor informisanja na ovu temu kod mladih u regionu su internet i ostali mediji (TV, novine...).