Prosečan narkoman ima 30 godina, nezaposlen je i neoženjen
Prosečan narkoman koji se javlja na lečenje je muškarac star 30 godina, završio je srednju školu, neoženjen je i nezaposlen. Zavisan je od heroina, iza sebe ima dva bezuspešna lečenje, a u bolesti je duže od 12 godina. Pored heroina, najčešće je zloupotrebljavao alkohol, marihuanu, spid i ekstazi - pokazuju rezultati analize lečenih pacijenata u poslednje tri godine u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti Vita iz Novog Sada.
Analizom je obuhvaćeno više od 300 pacijenata koji su se lečili od narkomanije, alkoholizma i patološkog kockanja. Analiza dalje pokazuje da prosečan narkoman potiče iz kompletne porodice, ima brata ili sestru, a odnos polova je 7:1 za muški pol.
Istovremeno, prosečan alkoholičar je muškarac star 41 godinu, završio je srednju ili visoku školu i zaposlen je. Svaki drugi je i oženjen. Kontakt sa alkoholom traje duže od dve decenije i iza sebe ima jedan bezuspešan pokušaj lečenja. Najčešće pije ''žestinu'', a potom i pivo. Odnos polova je 2:1 za muški pol, a takođe potiču iz kompletne porodice i imaju brata ili sestru.
Prosečan patološki kockar koji se javlja na lečenje je muškarac star 28 godina, pri čemu je najzastupljenija starosna kategorija od 24-28 godina. Završio je srednju školu, neoženjen je i nezaposlen. Iskustva sa igrama na sreću ima duže od 10 godina i prvi put se javlja za stručnu pomoć. Najčešće igra rulet, a potom ide u ''kladionicu'' i na ''aparate''.
Svi pacijenti koji su se javili na lečenje su muškog pola. Analizom podataka uočen je trend sve kasnijeg javljanja narkomana na lečenje, odnosno njihovog sve dužeg ''staža'' u bolesti zavisnosti, što sa sobom nosi teže posledice a time i neizvesniji put izlaska iz problema. Poseban problem predstavljaju oni ''nevidljivi pacijenti'' obično mlađe uzrasne kategorije koji zlouptrebljavaju različite vrste psihoaktivnih supstanci koje su neopravdano svrstane u tzv. ''lake droge'' (npr. marihuana, spid, ekstazi...).
Gde se i pored očiglednih simptoma zavisnosti i problema u svakodnevnom funkcionisanju u najvećem broju slučajeva stručna pomoć ipak ne traži, a problemi se pravdaju nekim drugim razlozima.
Nasuprot tome, sve mlađi pacijenti se javljaju zbog problema alkoholizma a u poslednje vreme i od patološkog kockanja.
''Istraživanja bolnice Vita su pokazala da je prko 81 odsto mladih do svoje 17. godine probalo alkohol i da ga manje-više redovno konzumira, najčešće prilikom izlazaka vikendom. Upravo ove uzrasne kategorije pretstavljaju 'inkubator' razvoja problema alkoholizma u budućnosti. Tome svakako doprinosi i blagonaklon stav našeg društva prema alkoholu, pri čemu je većina mladih prvi kontakt sa alkoholom imala u svojoj porodici u različitim prilikama. Takođe, nije zanemarljiva posledica ni nedosledne primene zakona koji zabranjuje prodaju alkohola maloletnim licima'', ističe Milan Vlaisavljević, direktor bolnice Vita.
''Što se tiče patološkog kockanja, u praksi bolnice Vita, do pre tri godine, mali broj pacijenata se uopšte javljao zbog ovog problema, dok u poslednjih godinu dana svaki treći poziv odnosi se upravo na ovaj problem. Ovo nesumljivo govori o porastu problema patološkog kockanja u našem društvu, ali i svesti da je za rešavanje ovog problem potrebna stručnu pomoć. Ipak, takođe beležimo jedan značajan period tolerisanja ovakvog ponašanja pre samog traženja pomoći, gde je porodica po pravilu više puta vraćala dugove i verovala na 'časnu reč'. Na kraju, porodica koja je iscrpela sve mogućnosti, odlučuje se da motiviše člana da potraži stručnu pomoć'', dodao je Vlaisavljević.
Ostaje utisak da bi kao društvo trebalo da učinimo više na daljem povećanju svesti porodice i mladih o potencijalnim rizicima kockanja, o razlici između društveno prihvatljivog i problematičnog, odnosno patološkog kockanja, kao i donošenju zakonskih rešenja, ali i doslednoj primeni postojećih zakonskih rešenja koji regulišu ovu oblast.
