Prekovremeni rad uzrokuje depresiju
Dugi radni dani vode ka depresiji, a najvećem riziku su izložene žene, mladi ljudi i osobe sa niskim primanjima koje umereno konzumiraju alkohol.
Radnici koji provode puno sati u kancelariji izloženi su dvostruko većem riziku da obole od depresije od onih koji rade standardno radno vreme od devet do pet.
Britanski naučnici su otkrili da su osobe koje za svojim radnim stolom provode više od 11 sati dnevno - ili 55 sati sedmično - suočene sa većim rizikom, piše Dejli Mejl.
Najosetljivije su žene, mlađi ljudi i osobe niskih primanja koji umereno konzumiraju alkohol.
U istraživanje je bilo uključeno više od 2.000 britanskih državnih službenika sa različitim poslovima, platama i radnim vremenom. Za potrebe istraživanja bili su regrutovani kasnih devedesetih. Šest godina kasnije, naučnici sa dva londonska univerziteta utvrdili su jaku vezu između prekovremenog rada i depresije, bez obzira na druge faktore poput nezdravog stila života, bračnog statusa i stepena stresa na poslu.
Oni koji su radili 11 ili više sati dnevno bili su dva ipo puta izloženi većem riziku da obole od depresije od onih koji su radili sedam ili osam sati. Iako su mnogi od onih koji rade duge sate bili muškarci sa visokim primanjima i izazovnim poslovima, njihov nivo depresije bio je relativno nizak.
Naučnici smatraju da su veća zarada i društvena podrška bili na neki način tampon koji ih brani od depresije. Ali žene na visokim pozicijama i dobrim primanjima imale su veću verovatnoću da pate od depresije, jer su one verovatno imale više odgovornosti van posla, smatraju naučnici.
Mlađi ljudi, generacije koje se moraju suočavati sa Ekselom u svojoj karijeri, koji brinu za porodicu i njihove finansijske zahteve, takođe su iskusili viši nivo depresije.
- Osobe koje rade prekovremeno možda rade manje efikasno i trebalo bi razmisliti o svom zdravlju i onome što stres uzrokuje u njihovom porodičnom životu, rekao je koautor studije profesor Stefa Stansfeld sa londonskog Univerziteta Kvin.
