Kako izbeći neželjene hemikalije u ishrani i okolini?
Zašto bi trebalo da sami kuvate zimnicu, pijete iz staklenih boca, izbegavate gumene igračke? Zašto razbijenu fluorescentnu sijalicu ne valja čistiti usisavačem? Kako da izbegnete pesticide?
I kad se zdravo hranimo svakodnevno smo izloženi stotinama hemikalija. Niko ne zna šta zaista jedemo i kakvih sve hemikalija ima u našoj hrani. I većina pokušaja da se akutne bolesti povežu sa unosom štetnih hemikalija – tek su nagađanja. Ali činjenica je da smo svakodnevno izloženi desetinama i stotinama hemikalija i da naučnici smatraju kako njihovo kombinovano delovanje pojačava njihovo dejstvo. Ili ga pak poništava. Puno je toga ostalo do kraja neistraženo, ali je izvesno da svi ti hemijski spojevi nisu nešto što našem tielu treba. Štaviše, toksini ne ulaze u naše telo isključivo kroz hranu. Možemo ih apsorbovati kroz tepihe, pesticide koje koristimo u vrtu, čak i kroz odeću.
Huffington Post zato donosi sedam saveta kako da izbegnete neželjene hemikalije u svojoj ishrani i okolini.
Efekat pesticida
Neki sprejevi i preparati protiv insekata i hemikalije koje održavaju travnjak i pospešuju
agro-prinose deluju na nervni sistem insekata, na hormone bilja, pa nije čudno što izloženost ovim pesticidima može uzrokovati bolesti nervnog sistema kod čoveka, probleme rasta ćelija, uključujući i reproduktivne probleme.
Šta možete učiniti da izbegnete pesticide?
Zasadite svoj mali vrt. Uzgajajte u teglama svoje začinsko bilje, jer izveštaj iz 2011. kaže da čak i na njemu nalazimo tragove pesticida. Kupujte organsko voće i povrće, pogotovo jabuke, jagode, breskve, celer ili spanać. Ako sami imate vrt, ograničite upotrebu pesticida i pronađite prirodne načine da ih zamenite.
Diokisini i PCB u mesu i mlečnim proizvodima
Dioksini su vrsta hemikalija (uključuju i polikorirane binefile ili PCB) sa kancerogenim svojstvima. Oni su nusprodukti sagorevanja – industrijske proizvodnje, vulkana, šumskih požara… Dioksini se tako šire prirodom u vrlo niskim koncentracijama, ali potrebne su decenije da se razgrade. Talože se u mastima i mi ih unosimo jedenjem mesa, ribe ili mlečnih proizvoda.
Kako ih izbeći?
Uklanjajte masnoću sa mesa, razmislite o nemasnim mlečnim proizvodima. Meso iz domaćeg uzgoja u pravilu je zdravije, jer su životinje hranjene travama i manje su masne od onih koje su hranjene žitaricama. Takođe pazite na uravnoteženu ishranu koja se bazira na voću, povrću i žitaricama i budite obazrivi sa unosom mesa.
Štetni ftalati u kućnoj hemiji
Ftalati su isparljive tečnosti koje se dodaju plastici da bi postala mekana i savitljiva – tako se, na primjer, dobivaju gumene patkice i druge slične igračke. Neke vrste ftalata dodaju se sintetičkim mirisima da bi duže trajali. Naučnici kažu da se ftalati mešaju sa telesnim hormonalnim sistemom i mogu uzrokovati reproduktivne teškoće, probleme sa plodnošću i povećati rizik dijabetesa.
Kako ih izbeći?
Odabirite preparate za ličnu higijenu (šampone, losione) i preparate za čišćenje u domaćinstvu koji u sebi nemaju sintetičkih mirisa. Potražite one koji su aromatizovani eteričnim uljima ili nemaju miris. Ako na proizvodu postoji tablica sa hemijskim sastavom, informišite se. Hranite se što više svežom hranom – plastično pakovanje i folija takođe hranu dovode u dodir sa ftalatima.
Izbegnite PFC
Naučnici su otkrili da 98 posto Amerikanaca u sebi nosi barem male količine PFC-a – spoja fosora i fluora, hemikalije kojom se teflon-posuđe čini 'neljepljivim'. Istom se hemikalijom impregnira naša nepromočiva obuća i odeća. Naš organizam apsorbuje PFC kroz hranu, kožu ili isparavanje pregrejanih posuda. Ova hemikalija povezana je sa oštećenjima jetre, problemima u razvoju, rakom i po otkrićima najnovije studije, preuranjenom menopauzom.
Kako ga izbeći?
Počnite kuvati u posudama od livenog gvožđa ili nerđajućeg čelika. Kada ipak koristite 'neljepljivo' posuđe, ne izlažite ga previsokim temperaturama. Koristite drveni ili plastični pribor da biste izbegli oštećenja posude.
Potražite odeću izrađenu od recikliranog poliestera ili poliuterana, koji su prirodno nepropusni.
Šta je bisfenol A?
Bisfenol A (BPA) je hemikalija koja se tradicionalno koristi za izradu čvrste, providne plastike – posude za spremanje hrane, boce za vodu i neke dečje bočice, a njime se ponekad oblažu i limenke za konzervisanu hranu. Biosfenol A tako može dopreti do hrane, kada se posude kojima je obložen oštećuju ili izlažu toplini. Pozivajući se na
neke eksperimente na životinjama (vrlo retki su na ljudima) naučnici sumnjaju da bi ova hemikalija mogla biti povezana sa rakom prostate i pluća, neplodnošću, srčanim bolestima i dijabetesom.
Kako ga izbeći?
Čuvajte i zagrevajte hranu u staklenim posudama. Vodu pijte iz staklenih boca, termosa od nerđajućeg čelika i plastike koja nije prevučena bisfenolom A. Ako već koristite plastične posude, ne stavljajte ih u mikrotalasne pećnice i ne perite ih u mašini. Izaberite sveže ili smrznuto voće i povrće pre nego konzervisano. Razmislite o tome da sami pravite zimnicu, da sami kuvate i zamrzavate hranu.
Hrana sa živom
Najčešća izloženost živi, koja može biti prirodna ili proizvedena, jeste kada jedete kontaminiranu ribu. Drugi mogući izvori su fluorescentne sijalice i baterije. U velikim količinama živa može oštetiti nervni sistem, srce, pluća i imunološki sistem. Čak i u malim količinama može oštetiti mozak male dece.
Kako je izbeći?
Pažljivo birajte plodove mora. Generalno, male ribe imaju u sebi manje žive nego velike. Ako vam se dogodi da razbijete fluorescentnu sijalicu, izađite iz sobe na deset minuta i ostavite da se izvetri kod otvorenog prozora. Krhotine uklonite ručno, nikako usisavačem, kako ne biste raspršili čestice! Čuvajte baterije podalje od dece – u njima je smesa nezdravih hemikalija, uključujući i živu. Ako ih progutaju, mogu biti jako štetne.
