Kako da izbegnete grip ove zime?
Imate glavobolju, nesanicu, otežanu koncentraciju, mučninu, umorni ste ili depresivni? Biće da ste osetljivi na vremenske prilike, što ne treba da vas brine, jer je odavno utvrđeno da vreme snažno utiče na organizam. Pročitajte savete kako da ojačate imunološki sistem i odbranite se od bolesti koje donose jesen i zima.
Stupanjem jeseni na scenu, priroda nas zove da zavirimo u bogatu jesenju korpu. Voće koje simbolizuje jesen a bitno je za imunitet svakako su grožđe, kesten i jabuke.
Jesenja korpa
Grožđe je vrlo vredan izvor bioflavonoidima (pogotovo kožica crnog grožđa), koji imaju izraziti antioksidativni potencijal, što znači da štite ćelije od štetnog uticaja slobodnih radikala. Osim bioflavonoida, u manjim količinama grožđe sadrži i folnu kiselinu i silicijum, koji je izuzetno bitan za zdravlje i lepotu kože, a posebno kose i noktiju.
Zahvaljujući sadržaju pektina (netopljivog vlakna koje bubri u kontaktu sa vodom), jabuka u želudcu stvara dodatni osećaj punoće i sitosti. Osim toga, jabuka sadrži i fruktozu, šećer koji može zadovoljiti želju za slatkim a da pritom ne izazove velike promene koncentracije glukoze u krvi. Jabuka bez kore ili kuvana preporučuje se u ishrani žučnih bolesnika, osoba s bolestima debelog creva i čirom na želudcu kao i osobama sa šećernom bolešću, bolestima srca, jetre i bubrega, pri hroničnim prolivima, komplikacijama u trudnoći i dugotrajnom gladovanju.
Čim se spomene kesten, odmah pomislimo na ukusan kesten-pire i razne poslastice
od ovog jedinstvenog voća, ali se i zabrinemo za svoju liniju. Na sreću, većina ljudi greši smatrajući kesten visokokaloričnom namirnicom. Kesten obiluje skrobom i poseduje veliki energetski kapacitet. Međutim, kesten je siromašan mastima i daje upola manje kalorija od jednake količine oraha. Kesten bi trebalo da jedu osobe koje boluju od hroničnih reumatskih bolesti, a preporučuje se i za sprečavanje prevremenog starenja.
Manje stresa, više šetnje i zdravih namirnica
Vodeći se poslovicom "bolje sprečiti nego lečiti", pridržavajte se ovih saveta kako biste spremni dočekali početak sezone prehlade i gripa:
* U prvom redu - nastojte smanjiti stres ili ublažiti njegove posledice
* Uzimajte dodatni vitamin C u obliku vitaminskih napitaka
* U ishrani koristite što više mlečnih proizvoda dobijenih fermentacijom (acidofilno mleko, jogurt, mlečne kulture...)
* Koristite preparate cinka ili jedite namirnice bogate cinkom (crveno meso, ribe i riblji proizvodi, školjke, orasi...)
* Svakodnevno pijte bar litar i po tečnosti-vode i biljnih čajeva
* Jedite hranu koja je bogata prehrambenim vlaknima (voće, povrće, žitarice...)
* Unos alkohola smanjite na najmanju meru
* Beli šećer upotrebljavajte što manje
* Svakodnevnu ishranu organizujte tako da jedete manje i češće obroke tokom celog dana (5 obroka)
* Redovno vežbajte i hodajte kad god vam se pruži prilika. Time držite svoje mišiće i zglobove u stalnoj formi
• Spavajte bar 7 sati dnevno
Ishrana tokom gripa
Po običaju, jesen donosi grip i virusne prehlade, a simptomi su svima već dobro poznati: curenje iz nosa, kašalj, drhtavica, povišena tjelesna temperatura (može, ali i ne mora nastupiti), glavobolja, bolovi u zglobovima, pretjerani umor i nedostatak apetita.
U takvim situacijama je najbolje posegnuti za čajevima, biljnim napicima i razređenim voćnim sokovima. Naravno, ovde je neizostavan energetski bogat med, a posebno se preporučuje med lipe i majčine dušice.
Od jela, važni su lagani obroci napravljeni sa mnogo tečnosti, prvenstveno supe. Supa sa mesom se smatra pravim melemom za organizam pogođen gripom tako da pojedini nutricionisti stavljaju to jelo na najviše mesto u dijetoterapiji obolelih od gripa. Doktori se slažu da je tanjir ovog toplog napitka blagodet svakome ko se zatekne u postelji pogođen gripom.
Za razliku od mesne, na području srednje Europe pravim lekom protiv gripa smatra se supa od crvenog luka. Crveni luk je bogat antioksidansima flavonoidima, a te stvari, poput vitamina C i E i nekih minerala (cinka, bakra, selena) jačaju obrambeni sastav organizma.
Kod gripa bi svi obroci morali biti hranjivi, ali pri tom i vrlo lagani, bogati složenim ugljenim hidratima. U ishranu tada treba bez rezerve uvrstiti testeninu, pirinač, krompir i dosta hleba od integralnog brašna po mogućnosti obogaćenog semenkama susama (kalcijum), suncokreta (vitamin E), lana (izvor esencijalnih masnih kiselina) i soje (izvor esencijalnih aminokiselina).
Vitamini A i C*Vitamin A jača imunitet i deluje na oporavak i regeneraciju sluzokože gornjih disajnih puteva. *Vitamin C je poznati antioksidans i faktor koji pomaže jačanju imunološkog sistema |
Ne možemo zaobići pojedino povrće poput šargarepe, spanaća, blitve i brokula, koji
su bogati beta-karotenom, pigmentom koji se u organizmu pretvara u vitamin A.
Sa druge strane, narandža, kivi, peršun i paprika sadrže velike količine vitamina C.
Beli luk se već dugo primenjuje u suzbijanju nakupljanja sluzi, u lečenju gušobolje, a poznat je i po tome da snižava povišenu telesnu temperaturu i pomaže organizmu u borbi protiv crevnih i infekcija disajnih organa.
