Smisao posta u pravoslavlju: Čiste misli važnije od stomaka
Pravoslavni vernici ove nedelje (28. novembra) započeli su 40-dnevni post koji prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku Božiću. Poslednjih godina post je postao ne samo vid duhovnog pročišćenja već deo pomodarstva, kao što su se mnogi od nas na pomodan način vratili veri, slaveći slave i spremajući božićne ručkove, a da se čestito nisu ni pričestili niti shvatili značenje liturgije.
Otud nije zgoreg podsetiti se još jednom na to šta je post i kakvo mu je značenje.
- Post nije individualna stvar, već stvar zajednice, dakle ljudi koji su članovi crkve zajedno se kroz post obraćaju Bogu, težeći da izobražavaju Hrista, odnosno da budu savršeni, kao što je Hrist - kaže u razgovoru za "Vesti" đakon Darko Radovanović, veroučitelj i urednik u TV Hram.
U početku je post podrazumevao uzdržavanje od hrane, ali je vremenom dobio svoje dublje značenje i danas se bez duhovne dimenzije smatra običnom - dijetom.
- Kada apostoli nisu uspeli da izleče jednog čoveka da izgone demone iz njega, pitali su Hrista: "Zašto nismo uspeli", a on im je rekao: "Demoni se izgone samo postom i molitvom." Post bez molitve je dijeta, ništa drugo - ističe đakon Radovanović.
Post je vreme kada čovek pronalazi meru u svemu, izražava zahvalnost bogu, pronalazi mir i suzdržava se od loših misli i dela. Vreme posta treba da nauči čoveka uzdržavanju, ali ne samo od masne hrane, već i od zlobe, uvreda, besa i svakog onog ponašnja koje ne treba da bude svojstveno pravom hrišćaninu.
"Ne govori mi 'mnogo sam dana postio, nisam jeo ovo ni ono, nisam pio vina, odoleo sam nečistoti', nego mi pokaži jesi li postao krotak, pošto si bio gnevljiv, i jesi li postao čovekoljubiv, pošto si dotle bio prek, jer ako si opijen gnevom, zašto mučiš svoje telo? Ako su unutar tebe zavist i koristoljublje, kakva je korist od toga što samo vodu piješ? Sada me ne interesuje kakva je trpeza, nego je li došlo do izmene rđavog načina razmišljanja? Ako gospođa, tj. duša, čini preljubu, zato bičuješ služavku, tj. stomak? Ako duša otupljuje, zbog čega iscrpljuješ telo", govorio je Sv. Jovan Zlatousti.
Telesni post je samo neophodno pomoćno sredstvo za uspešnu duhovnu borbu protiv strasti, koje se raspiruju kroz telesne želje. Stvarni post koji obuhvata i telesni i duhovni aspekat, privodi čoveka smirenju.
Ljudi se često pitaju da li su za vreme posta dozvoljen alkohol i vođenje ljubavi? Tu je crkva liberalna i tumačenje se može svesti na jednu reč - mera.
Apostol Pavle savetuje da se supružnici "ne zabranjuju jedno drugome osim po dogovoru", što ukazuje na post kao zajedničku odluku. To je idealno ako oba supružnika veruju i poste, ali ne bi trebalo da bude problem ni ako je drugačije.
Jasna pravila
Po vremenu trajanja, post može biti jednodnevan i višednevan. Posti se svake srede i petka tokom cele godine, osim takozvanih trapavih sedmica. Posti se i na Usekovanje glave Svetog Jovana Preteče (11. septembar), Krstovdan (27. septembar) i na Bogojavljenja (18. januar).
Sredom se posti kao uspomena na dan kada je Juda izdao Hrista, a petak kao dan kada je Isus Hrist razapet.
Višednevni postovi su oni koje je crkva ustanovila pred velike praznike. To su Vaskršnji post, koji je najduži i traje sedam nedelja, zatim Božićni post (40 dana); Bogorodični ili Gospojinski post (15 dana). Kod posta Svetih Apostola, dužina trajanja je promenjiva i on traje od nedelje Svih Svetih do Petrovdana.
Tokom Bogorodičnog posta u sredu i petak jedu se samo jela kuvana na vodi, a u ostale dane sedmice dozvoljeni su ulje i vino, subotom i nedeljom može i riba Božićni post spada u manje strože. Na vodi se posti samo sredom i petkom, dok je ponedeljkom, utorkom i četvrtkom dozvoljeno koristiti ulje i vino, a subotom i nedeljom i ribu. Najstroži dan je na Badnje veče - 6. januara kada su pravi vernici toga dana sve do večere samo na vodi. To ne važi ukoliko 6. januar padne u subotu ili nedelju.
Sigurna staza do dobrog zdravlja
Savremeno doba dovelo je do fenomena da su kuvari, oni koji propagiraju hranu, postali popularni gotovo kao filmski glumci, a paralelno sve više imaju pristalice i gurui filosofskog pristupa ishrani kao jedine sigurne staze zdravlja. Vegetarijanstvo koje propagira ishranu bez namirnica životinjskog porekla tako se često poklapa sa postom.
Alternativni pristup medicini ističe da se uzdržavanjem od hrane ljudsko telo može očistiti od mnogih bolesti.
Dr Valter Longo, direktor Univerziteta za dugovečnost u južnoj Kaliforniji, bavi se istraživanjem procesa starenja i ne samo da proučava značaj posta u medicini već je i njegov verni pristalica. On tvrdi da se postom smanjuje rizik od bolesti koje često nastupaju s godinama, kao što su kancer i dijabetes.
- Postoji mnogo dokaza da povremen i periodičan post može dovesti do dugoročnih promena protiv starenja i bolesti. Dvadesetčetiri časa nakon posta sve se preokrene. Čak i kad biste uzeli neki koktel lekova, veoma jakih lekova, nikada učinak neće biti tako dobar kao kada postite. Lepota posta je što se u njemu sve odvija usklađeno - tvrdi on.
Valter to opisuje kao stalno pritiskanje papučice za gas do maksimuma, odnosno forsiranje automobila.
- Zamislite da umesto da povremeno odvezete auto u garažu i zamenite mu delove, vi ga stalno forsirate. Naravno da će se pokvariti - tvrdi Valter Longo.
Đakon Darko Radovanović, međutim, ističe da briga o zdravlju nije bila primarna kod hrišćana kada su uveli post za sve članove crkve.
- Priča o tome da je post zdrav poništava se smisao posta. Jer, post je podvig koji preuzimate na sebe, radujući se prazniku koji dolazi, vi se molitveno i sa što manje uživanja telesnih pripremate polako da najdostojnije dočekate praznik i da se duhovno obnovite - kaže đakon.
Od Grka do Vavilonaca
Pozitivne strane posta poznavale su i stare civilizacije: Asirci, Vavilonci, Kinezi, Grci, Palestinci i Rimljani, Indijci, Egipćani, a na svoj način primenjuju ga i muslimanski vernici i judeisti.
Stari Egipćani su za očuvanje zdravlja i mladosti postili jednom mesečno. Pitagora i njegovi učenici su verovali da postom šire svoje vidokruge i sposobnost razmišljanja. U kontekstu posta spominju se i Platon i Sokrat, koji su izvodili redovne desetodnevne postove. Sa Tibeta datira i knjiga iz IV v. p. n. e. pod nazivom "Osnovna načela medicinske nauke", koja sadrži posebno poglavlje o lečenju hranom i postom.
Čak je otac naučne medicine Hipokrat (460-375. p. n. e) tvrdio da je glad majka zdravlja, a preterana sitost izvor raznih bolesti.
"Čovek doktora nosi u sebi, treba mu samo pomoć pri delovanju. Ukoliko telo nije očišćeno, što više ga hraniš, više mu štete nanosiš", učio je Hipokrat.
