Ovo treba da jedemo svaki dan: Za zdravo srce, kosti, bubrege
Nakon duge i hladne zime prvi zeleniš koji stiže na pijačne trpeze, osim mladog luka i sremuša, jesu zelje i blitva. Među njima postoje sličnosti, ali i razlike. Zelje jedemo u pitama, sarmicama i čorbama, dok blitvu najčešće uz ribu spremamo na lešo. Zelje je iz roda kupusa, blitva je slična spanaću. I jedna i duga namirnica su izuzetno zdrave, čiste organizam od toksina, pozitivno utiču na srce, jačaju kosti, popravljaju raspoloženje...
Zelje
Ukusno i zdravo zelje samoniklo raste u čitavoj Evropi, a posebno je rasprostranjeno u brdskim i hladnim predelima gde slabije uspeva drugo povrće. Prastanovnici Starog kontinenta koristili su divlje zelje u ishrani, Grci su ga konzumirali još u 4. veku pre nove ere, Rimljani dva veka kasnije, dok su Stari Sloveni otkrili postupak kiseljenja zelja i kupusa koji se praktikuje do danas.
Pročitajte još:
* Sjajan trik: Evo kako da vam zelena salata ostane sveža
* Čudotvorni napitak od koprive: Popravlja krvnu sliku, leči jetru, žuč, pluća, nesanicu...
* Vrhunski kuvari otkivaju: Ovo nikako ne poručujte u restoranima
Ova zeljasta biljka je uz koprivu vekovima tretirana kao "hrana za siromašne", uprkos tome što obiluje hranljivim sastojcima. Zapravo, prava je mala riznica vitamina i minerala. Ističu se vitamin C (20 mg na 100 grama), vitamin A, magnezijum, gvožđe, fosfor, kalcijum, kalijum, natrijum i folna kiselina. Budući da u 100 grama zelja ima samo 26 kalorija, ono je idealna namirnica za svakoga ko pazi na liniju ili želi da na zdrav način izgubi suvišne kilograme.
Zelje se može "pohvaliti" i vitaminom K, kao i vitaminima iz B-grupe, posebno vitaminom B12 koji je, inače, rezervisan za namirnice životinjskog porekla, pa spada među važne činioce vegetarijanske ishrane.
Dokazano je da zelje pozitivno utiče na srce, raspoloženje, imunitet, stvaranje crvenih krvnih zrnaca, na izgradnju kostiju i rad mišića. Ono smiruje nerve, aktivira moždane procese, otklanja nemir i nervozu, snižava holesterol, pomaže kod reume i upale vena.
Blitva
Blitva je jedna od najpoznatijih biljaka sa zelenim listovima u Evropi. Najviše se gaji na mediteranskom podneblju i ima veliku primenu u kulinarstvu. Mladi listovi blitve se dodaju u razne salate u kombinaciji s mnogim povrćem, a zreli listovi u brojna kuvana jela od povrća.
Ova biljka sadrži veliku koncentraciju vitamina A, C, K, ali i B, kao i magnezijuma, gvožđa, kalijuma, kalcijuma i mangana, a poseduje i zavidnu količinu ugljenih hidrata, proteina, celuloze, biljnih ulja. Zanimljivo je da blitva sadrži veću količinu gvožđa nego spanać. U blitvi ćete naći i dosta omega-3 masnih kiselina, flavonoide i druge antioksidante. Spada u niskokalorične namirnice, kao i sve lisnato povrće, te se smatra idealnomza održavanje telesne težine.
Karakteristični sastojci blitve su i lutein i zeaksantin, koje često nazivaju i vitaminima za oči. Oni spadaju u grupu karotenoida i povoljno deluju na mrežnjaču oka sprečavajući makularnu degeneraciju, koja je inače povezana sa starenjem. Ova namirnica je izuzetno zahvalna za otklanjanje nervoze i jačanje koncentracije. Osim toga, jača krv delujući na stvaranje crvenih krvnih zrnaca, jača kosti i štiti kompletnu sluzokožu tela. Blitva je izuzetno delotvorna za podizanje imuniteta, a predstavlja i savršeni diuretik.
U narodnoj medicini se listovi blitve koriste za oblaganje rana i čireva, a čorbice se daju onima koji boluju od upale bešike i bubrega. Obarena blitva s naseckanim belim lukom koristi se kao antibiotik, a ako se doda i peršun, pospešuje izlučivanje mokraće i čisti krv.
