Evo zašto treba da jedete bundevu
Bundeva, svima draga jesenja i zimska poslastica, stigla nam je iz Južne Amerike, gde su je indijanski starosedeoci obožavali i svakodnevno koristili u ishrani. Od nje danas pripremamao razna slana i slatka jela, ali su malo poznata lekovita svojstva bundeve, njenog semena, cveta i ulja.
U tradicionalnoj medicini i danas se koristi ulje bundevinog semena koje je bogato vitaminima A, B1, B2, B6, C, D, E, K i mineralima (kalcijum, magnezijum, kalijum, cink…). Sadrži više od 60 odsto nezasićenih masnih kiselina i bogata je biljnim proteinima/belančevinama. Zato seme ima čak 20 puta veću kalorijsku vrednost od ploda.
Pročitajte još:
* Stari recept za ručak bake Klare: Jelo od 170 dinara postalo hit u svetu!
* Zašto je patlidžan kralj domaće ishrane: Evo od čega nas sve štiti
* 2 nedelje je pila samo jabukovo sirće na ovakav način. Evo šta joj se desilo!
Ulje semena bundeve bogato je omega 3 i omega 6 esencijalnim masnim kiselinama koje povećavaju energiju organizma, poboljšavaju zdravlje reproduktivnih organa i obezbeđuju lep izgled kože i bolju funkciju centralnog nervnog sistema.
Koristi se i u lečenju dečijih glista i pantljičare. Ljuštenjem semena ne treba uklanjati tanku, srebrno – zelenkastu pokožicu (tegumen) jer se u njoj nalazi najviše lekovitih sastojaka, dok uljane sorte nemaju ljusku već samo prozračnu semenjaču.
Lek protiv glista i pantljičare: ujutro, natašte, treba pojesti istucane semenke sa malo meda (oko 50 grama za odrasle osobe) – mala deca od 30 do 50 grama, starija od 30 do 150 (200) a odrasli od 300 do 400 grama. Posle pola sata popiti kašiku ricinusovog ulja, te ne jesti i piti nekoliko sati (može se jesti narendana mrkva).
Protiv crevnih parazita, domaćim životinjama treba u prekrupi ili stočnom brašnu, davati sledeće količine istucanog semena po grlu, dnevno: kokoš 1-2 g, mačka 20-30 g, pas 30-60 g, svinja 80-130 g, u zavisnosti od telesne mase.
Kod pojave bradavica, treba ih dva puta dnevno blago trljati smrvljenim prašnicima cvetova bundeve, sve dok se ne osuše i same otpadnu.
Za isceljivanje rana, opekotina i ispucale kože preporučuje se mazanje kvalitetnim uljem. Takođe, dobro je i za svakodnevnu negu kože i kose.
Naučna istraživanja pokazala su da ovo ulje reguliše i nivo holesterola, preventivno deluje kod funkcije mokraćne bešike i prostate i pomaže u lečenju sindroma iritiranih creva. Takođe, istraživanja su pokazala da ovo ulje može da smanji frekvenciju/rizik pojave nekih vrsta kamena u bubrezima.
I za zdravlje i za sreću
U tradicionalnom isceljivanju, plod se preporučuje kao diuretik, osobama obolelim od reume, gihta, zapaljenja bubrega i mokraćne bešike. Dijetalna je hrana za gojazne osobe i dijabetičare, kao i onima sa oboljenjem želuca i tankih creva i kod pojave krvavih proliva. Protiv upale jajnika i problema menopauze treba je redovnije, u većoj količini, jesti i piti njen sok.
Zapaženo je da bundeva dobro čini i obolelima od psorijaze (diuretsko dejstvo). Kod zapaljenja bubrega ili bešike savetuje se svakodnevni obrok od dinstane, neslane, bundeve sa malo paradajza i seckanog crnog luka koji je začinjen kašikom pavlake. Za ublažavanje bolova od proširenih vena treba je sveže nastruganu staviti kao oblog, te držati duže privijenu.
Bundeva je izuzetno bogata vitaminom A, koji je važan za dobar rad očiju, a pogotovo mrežnjače. Zahvaljujući betakarotinu, predstavlja snažan antioksidans i štiti oko od katarakte.
Tamnožuta bundeva sadrži i specifičnu kiselinu koja deluje protiv kancerogenih ćelija.
Manje je poznato da plod bundeve sadrži aminokiselinu koja podstiče izlučivanje serotonina u organizam (hormona sreće). Narodni lekari savetuju da, umesto tableta, osoba koja je neraspoložena pojede krišku kuvane ili pečene bundeve. U svakodnevnoj ishrani, tvrde stručnjaci, sprečava anksioznost i pojavu depresije.
