Sve što niste znali o čuvenom gulašu
Gulaš je mađarsko nacionalno jelo koje se na području ove države jede od 9. veka. Ime (mađarski gulyás) potiče od istoimene reči za pastira koji su obično jeli ovo jelo.
Umesto gustog variva s mesom, povrćem i začinima prvi gulaši sastojali su se od kuvanog i začinjenog mesa koje je bilo dehidrirano na suncu, a koje se po potrebi mešalo sa zagrejanom vodom kako bi se dobila krepka tečnost.
U 19. veku kada su Evropom harali nacionalni preporodi, gulaš je prepoznat kao simbol Mađarske. Uz potrebu da se očuva domaći jezik, plesovi i kultura, rođena je i jaka želja da se zaštite autohtoni ukusi. Gulaš je tako iz kotlova siromašnih građana došao i na tanjire kraljevskog dvora.
Gulaši se obično pripremaju od junetine, svinjetine, jagnjetine ili teletine, odnosno od mišićnih komada crvenog mesa bogatih kolagenom koji daju gusta variva želatinaste teksture. Obično se komadići karamelizuju u loncu s nešto soli, ulja i luka. Potom mu se dodaje paprika, voda ili temeljac u kojem se kuva.
U njega ide i korenasto povrće poput šargarepe i celera kao i paprika, a gulaš se aromatizuje s listom lovora, čilijem ili timijanom. Pred kraj kuvanja dodaje se i vino ili sirće. Najčešće se poslužuje uz hleb ili testeninu.
U Mađarskoj postoji nekoliko različitih vrsta gulaša, pa u njih mogu ići i komadići krompira, kisela pavlaka, zelje i slični slasni dodaci. U originalnom receptu nema zaprške ni sosa od paradajza koji su se pojavili u receptima središnje Evrope u prvoj polovini 20. veka.
