Prepečeni hleb – bojama i mirisima protiv sive sezone
Prepećeni hleb najjednostavnija je baza za eksplozivne arome. Bacite ga na tiganj s belim lukom i ruzmarinom, dodajte usitnjene peurke i sve prelijte jajima. To jednog recepta, a ima ih koliko vam mašta ide daleko!
Kada je o kuvanju reč, ušli smo u najsumornije razdoblje u godini. Utisak bljuzgavice kasne zime širi se do šporeta i stolova. Ne radujemo se više čak ni sarmi, a proleće je još daleko. Lek za simptome kulinarskog sivila i mrtvila je jednostavan. Kuhinjsku depresiju treba zatrti svežim, jakim bojama i intenzivnim neodoljivim mirisima.
Klorofil je prvi i najjači adut zimske kuvarske ofenzive. Zelena salata ne nosi uzalud boju u svom imenu. Prevladavajuće zelenilo naglašavamo kontrasnim bojama. To znači da zelenu salatu pospemo grubo izrendanom šargarepom, svežom cvekolom i belinom koja se krije ispod kore crne rotkve. Svežina soka limuna u ovim situacijama od velikog značaja. Ako nam je pri ruci i domaći limun, onda iskorištavamo i predivnu žutu boju njegove kore tako da je izrendamo po salati. Time smo već zakoračili u prostor privlačnih mirisa.
Žestinu mirisa postižemo i kada na vrelo ulje stavimo začinsko bilje.
Prepečeni hleb najjednostavnije je brzo pripremljeno jelo, savršeno za našu priču. Dakle prvo zagrejemo prazan tiganj, u njega stavimo ulje, najbolje maslinovo. Nekoliko iglica ruzmarina učiniće čudo. Hleb će se zarumeneti, upiti vreli eliksir i postati hrskav za nekoliko trenutaka. Ako smo na tiganj stavili i malo naseckane dimljene slanine, pojačaće se zavodljivost mirisa. Kome ni ovaj aromatični vatromet nije dovoljan, uvek mu je na raspolaganju ultimativno zimsko kulinarsko oružje: beli luk.
Italijani su od prepečenog filma napravili filozofiju. Taman kada smo savladali lekciju zvanu "brusketi" i toliko je odomaćili, italijanski kuvari su nas upozorili - nije to sve, imamo mi i krostine. A kada smo mnogo gladni, krostini izrastu u krostone. U Umbriji postoje još i panunte, gastronomski tradicionalisti od zaborava su spasili fetunte. Genijalni i pomalo šašavi talijanski kuvari ispisali su cele sveske posvećene isključivo familiji brusketa.
Ne treba se preplašiti neiscrpnog bogatstva italijanskog kuvarskog rečnika. Jednostavno, hleb možemo prepržiti na razne načine, namirisati ga i na njega staviti razne delikatese. Nijanse su, naravno, beskrajne. Nije, na primer, isto da li ćemo beli luk utrljati u već prepečeni hleb ili ga samo staviti na vrelo ulje. Ko je skloniji masti treba ga uputiti i na fantastičan ukus hleba prženog na guščjoj ili pačjoj masti. Tu je još i izazov maslaca i masti. Zagovornici mešanja maslinovog ulja i maslaca sve su brojniji, a poreklo im je najčešće francusko.
Ako želimo da prepečeni hleb uzvisimo do glavnog jela, onda vrelom ulju i masti možemo dodati razne seckane ili mlevene sastojke. Fino iseckane pečurke, ribe ili meso neće mnogo produžiti vreme pripreme.
Počeli smo sa salatom zelenom, u međuvremenu napravili hleb sa nečim, a gastronomsko trojstvo će zaokružiti činija sira i pavlake. Sir i pavlaku možete posuti alevom paprikom koja, naravno, može biti i ljutkasta. Seckani peršunov list najlakši je završni koloristički odabir. Ako činiju sa sirom i pavlakom na kraju dopunimo i bundevinim uljem, ukus će biti zaokružen. A ulje će u dodiru sa sirom pokazati niz prekrasnih zelenih i smeđih tonova…
Uživajte u svetom trojstvu čula ukusa, mirisa i boja!
