Čudesni Istanbul iz sasvim ličnog ugla: Od cenkanja do izuvanja
Od Istanbula smo htele i šoping i kulturno uzdizanje. Gde ćete veću Meku za kupoholičarke od metropole na Bosforu, grada sa nekim od najimpresivnijih savremenih tržnih centara na svetu, sa Kapali čaršijom, zatvorenom pijacom iz 15. veka koju godišnje poseti više od 90 miliona ljudi (!) i bezbroj radnjica koje vam nude i tradicionalne turske ćilime i nekvalitetne kineske kišobrane.
A opet - za nekog ko voli istoriju i ko prošlost po pravilu mitologizira, gde ćete bolju priču od nekadašnjeg Carigrada, centra Istočnog rimskog carstva, a potom i ortodoksnih hrišćana, metropolu na dva kontinenta koja spaja moderno i staro, prožimajući vizantijsko nasleđe i religioznost sada dominantnog muslimanskog stanovništva.
Nešto zbog pretnje od terorizma, a više zbog obračuna predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana sa zaverenicima koji su pre dve godine vojnim pučom pokušali da ga svrgnu, današnji Istanbul je prestonica gde u centru grada možete da naiđete na parkirana borna kola ili do zuba naoružanog vojnika. Ali, ništa od ove militantne slike ne ubija prvi utisak - grad je bezbedan.
Vešti trgovci
I pored gužvi u saobraćaju i ulica zakrčenih turistima, imate osećaj da je prosečan Turčin opušten, možda na momenat i flegmatičan. Jedino su energični u vožnji. Topla preporuka je da kad prelazite ulice, čak i kad su široke svega pet-šest metara, pažljivo osmotrite pre nego što ubrzanim hodom pređete na drugu stranu.
Nikad ne znate iz kog obližnjeg sokaka će izleteti neki žuti istanbulski taksi. Iako je gradski prevoz dobro organizovan, taksi je ovde poprilično jeftin i ako zalutate, nemojte da štedite - za 30 turskih lira (4,3 evra) skratićete muke izazvane lošim čitanjem Gugl mape.
I kada vam usred zalogaja na Trgu Taksim iz obližnje džamije zaurliče hodža, nemate osećaj da ste nepoželjni stranac. Grad sa 15 miliona stanovnika značajnim delom živi od turizma, pa su Turci predusretljivi prema gostima. Trgovačka crta ovog starog naroda poreklom od Seldžuka, isplivaće na površinu.
Nećete naići na dobacivanja ili još neprijatnija odmeravanja. I slučaju da se udvaraju strankinjama, to je odmereno i bez vulgarnosti. Ali nemojte se zavaravati da ćete i uz najlepši osmeh koji možete da nabacite uspeti lokalnog trgovca da nadmudrite. Može biti samo obrnuto.
Stranac je tu da se na njemu zaradi. Pogotovu sada kada turska lira pada, pa se vešti trgovci odmah prešaltuju na evre. Za mušterije Turke već je druga priča, pa ako imate nekog dokonog turskog prijatelja, povedite ga sa sobom u kupovinu, kako bi stvarao utisak da pazari za sebe dok vam zapravo umanjuje cenu kod prevejanih zemljaka.
Istanbul je pre svega čist, bar onaj njegov centralni deo gde se turisti poput vašeg reportera uglavnom vrte, bez dovoljno vremena i novca da se otrgnu u avanturu na azijskom delu ovog zanimljivog istorijskog čvorišta. Naša poseta od svega četiri dana je bila svedena na stari i noviji evropski deo Istanbula do kojeg možete doći i prelaskom pešice preko Galata mosta.
Maramu na glavu
To podrazumeva da ste odseli na Sultanahmetu, u starom evropskom delu varoši, mestu gde se nekad prostirao impresivan Konstantinov hipodrom. Tu, u neposrednoj blizini Aja Sofije i Plave džamije, smešten je popriličan broj malih hotela sa pristupačnim cenama. Sa trga kojeg krase Konstantinov i Tutmozisov obelisk i Zmijski stub lako možete pešice do najpoznatijih carigradskih znamenitosti.
U Plavu džamiju krenućete sa čistim čarapama, jer da biste ušli u jedinu istanbulsku bogomolju sa šest minareta, morate da se izujete. Žene će dobiti maramu da pokriju glavu, a one sa obnaženim nogama iznad kolena i neku vrstu dugačke suknje sa lastišem koju lako mogu da navuku i korpulentnije dame. Hodaćete po debelom crvenom vunenom tepihu, gotovo savršeno čistom ako se uzme u obzir koliko hiljada turista dnevno prođe kroz muslimanski hram.
I to je najjači utisak, jer ulazite u građevinu monumentalne spoljašnosti, a dočeka vas siromaštvo enterijera. Možda je razlog tome što se džamija trenutno renovira, ali kada se uporede ikonostasi i freske pravoslavnih crkava ili manastira, interzije od keramičkih pločica ne mogu da nadomeste utisak praznjikave unutrašnjosti.
Iz Sultan Ahmedove džamije, koju su Evropljani prozvali Plava zbog 20.000 plavih pločica koje pokrivaju unutrašnjost kupole, možete pešice do obližnjih Aja Sofije ili Topkapi palate. U Palati, biseru muslimanske arhitekture gde su duže od četiri veka stolovali sultani, sve je bilo na izvol'te gospodaru - tu je živeo i vezir, svojevrsni premijer, tu je bila i sultanova riznica i, naravno, harem.
Strpljivi Japanci
Ako hoćete da uđete u ovo nekadašnje srce Osmanskog carstva i vidite ogrtač i mač proroka Muhameda, spremite se da čekate bar sat vremena, pogotovu ako su u poseti Istanbulu japanske grupe turista.
Neumorne svetske putnike sa Dalekog istoka redovno ćete zateći kako strpljivo čekaju da kupe karte, za razliku od nas Srba koji bi i ovde da nešto ućare, da se, po mogućstvu, ubace preko reda. A ima nas na svakom koraku: kod istorijskih bisera kojim obiluje nekadašnji Carigrad, u lavirintu Velikog bazara, u trgovačkim ulicama sa brendiranom i falš robom.
Pa čak i u istanbulskim ulicama sa improvizovanim tezgama, gde kupuju siromašniji Turci. Ni ta manje eksponirana mesta šopinga neće promaći prosečnom Srbinu spremnom da se "proda" i za muslimana ne bi li iscenkao željeni iznos. Tada neki od nas postaju Sandžaklije.
Muslimani iz Sandžaka su useljavanje u Tursku intenzivirali od momenta kad je ustanička Srbija počela da vraća teritorije svog nekadašnjeg srednjovekovnog carstva dok se istovremeno Osmanska imperija povlačila sa balkanskog tla. Iseljavanja su nastavljena i u drugoj polovini 20. veka, pa ćete i u današnjem Istanbulu, čak i za nekoliko dana brzopoteznog obilaska, sigurno naleteti na zemljaka druge ili treće generacije, koji "ubada" poneku srpsku reč. U svakom slučaju, i u carskom gradu sa Bosfora i još uvek duhovnom centru Pravoslavne crkve, slobodno govorite srpski da bi vas domaćin - razumeo.
Beogradska šuma i legenda o vodovodu
Kada je Konstantinopolj nazvan po svom osnivaču, 57. po redu rimskom caru Konstantinu Velikom, pao u ruke Turaka Osmanlija (1453) za nove vlasti nekadašnja prestonica sveta bila je previše urbanizovana i teško savladiva. Problem im je predstavljalo i održavanje komplikovanog sistema vizantijskog vodovoda. Turci su se skoro sedam decenija mučili sa akvaduktima i cisternama sve dok Sulejman Veličanstveni 1521. nije osvojio Beograd. Prilikom kratkog zadržavanja u gradu na dve reke, Sulejman primećuje da je stari sistem snabdevanja vodom poput onog u Istanbulu, ali da za razliku od grada na Bosforu ovaj u Beogradu funkcioniše. Odlučuje da jedan broj veštih stanovnika Beograda (pominje se brojka od 2.000) iseli u Istanbul.
U nekadašnjoj prestonici rimskog i vizantijskog carstva, a sada i osmanskog, oni su živeli pod zaštitom sultana, a za uzvrat su bili zaduženi da u gradu ponovo potekne sveža pijaća voda. Prostor gde su bili naseljeni ovi majstori i graditelji danas se zove Beogradska šuma (Belgrade Ormani). Prema nekim istorijskim izvorima, Srbi su bili čuvari devet istanbulskih izvora pijaće vode u delu grada nazvanom Beligrad.
Suza za robove
Preko puta Aja Sofije ugledaćete red za Cisternu Baziliku, vizantijske podzemne kanale iz 6. veka. Izgrađena za potrebe snabdevanja vodom carskog grada Konstantinopolja, Bazilika sa 336 mermernih stubova i danas svedoči o genijalnosti vizantijskih graditelja. Jedan stub i danas vlaži, a legenda kaže da je to neprekidna suza koja oplakuje stotinu robova, stradalih prilikom gradnje impozantne cisterne ispod zemlje.
Aja Sofija - bazilika, džamija, muzej
Pre mesec dana najviši turski sud odbacio je zahtev da Aja Sofija, sagrađena u šestom veku kao hrišćanska bazilika, ponovo bude džamija. Razlog odbijanja je formalne prirode - zahtev je podnelo udruženje, a ne pojedinac. Ovako objašnjenje i dalje podgreva nadu predlagačima koji smatraju da je osnivač moderne Turske Kemal Ataturk pogrešio kada je stvarajući svetovnu državu odlučio da 1935. Aja Sofiju pretvori u muzej. Do tada, duže od četiri veka, Crkva Svete mudrosti, što u prevodu sa grčkog znači Aja Sofija, bila je pretvorena u džamiju i to nakon što je turski osvajač Konstantinopolja dogradio četiri minareta i simbolično krunisao svoju vojnu pobedu nad istočnim Rimom.
