Lazarovi putopisi - Tibet (2): Sveta planina Kajlaš
Snežna planina iza mene na naslovnoj strani knjige JA ili ja ko sam ja? je sveta planina Kajlaš. To je sveto mesto ne samo za budizam sa kojim svi povezuju Tibet nego i za tri druge velike azijske religije.
Prvo, treba reći da na Tibetu postoji još jedna religija i to mnogo pre Budizma, a to je bon religija. Ova stara tibetanska religija ima korene u šamanizmu. Dalje, Kajlaš planina na koju sam se ja uputio je sveto mesto za još dve indijske religije. Hinduizam, koji je verovatno svima poznat i džajinizam. Džajinizam se razvijao paralelno sa budizmom, ali se nije toliko proširio kao budizam. Naime, Buda koji je osnivač budizma je imao istog učitelja kao i Mahavira koji je osniovač džajinizma. Njihov zajednički učitelj bio je lutajući asketa Mahala Gozala.
Sama planina Kajlaš se smatra Bogom i na nju se niko nikad nije popeo. Po hindu religiji na Kajlaš planini živi moćni bog Šiva, a budisti kažu da je to Budin dom. Iako se na samu Kajlaš planinu se ne ide, hiljadama godina se na Tibet ide na hodočašće - Kajlaš Koru. To hodočašće podrazumeva obilazak Kajlaš planine što je veoma naporno ne samo zbog dužine puta koji iznosi 52 km, nego i zbog teških uslova. Po hindu religiji i budizmu Kajlaš treba obići u smeru kazaljke na satu, dok dzainisti i pripadnici bon religije veruju da je treba obići u suprotnom smeru. Što se tiče teškog puta, nije samo planinarenje u pitanju, koliko je razredjen vazduh. Bez dovoljno kiseonika u vazduhu izuzetno je naporno hodati, ide se nogu pred nogu i potrebni su veoma česti odmori. To svakako ne sprečava na hiljade ljudi da pređu ovaj put jer postoji verovanje da ovo hodočašće obezbeđuje dobru budućnost.
Na jednom delu Kajlaš Kore može se videti na hiljade i hiljade delova odece, kao što se može videti na fotografiji. Vekovima, ako ne i hiljadama godina ljudi koji dolaze ovde na hodočašće ostavljaju deo svoje odeće zbog starog verovanja. To verovanje kaže da ko ostavi pored Kajlaš planine nešto od ličnih stvari, duša će mu se tu vratiti posle smrti. S obzirom da se Kajlaš planina smatra Bogom, ima li boljeg mesta za dušu nego odmah pored Boga?
Za ovakav napor je naravno potrebno puno energije. Tibetanci to rešavaju uz pomoć campe i puter čaja. Campa je mešavina brašna, putera od mleka jaka (tibetansko goveče) i čaja uz dodatak soli po želji. Pravi se u obliku kuglica koje se jedu uz puter čaj. Puter čaj je čaj koji je pomešan sa puterom, a priprema se taku što se u dugačkim posudama meša čaj sa puterom. Pripremanje puter čaja možete videti na fotografiji. Ovako pripremljen čaj zajedno sa campom ima visoku kalorijsku vrednost.
