Lazarovi putopisi - Indija (5): Bolesnik na podu restorana
Kada sam boravio na vrhu jednog brda u hramu Bog-Majmuna Hanumana pokraj sela Hampi, desila mi se veoma bitna stvar.Pored Hampija se nalaze ruševine Vidžajanagara, koji je bio prestonica jednog od najrazvijenijeg i najvećeg indijskog kraljevstva tokom petnaestog i šesnaestog veka.
Kada sam se spustio jedan dan u selo, naišao sam na grupu ljudi u restoranu-konačištu, u koji sam ušao da bih pojeo nešto. Sobe koje su se tu mogle iznajmiti bile su obične ćelije, a u restoranu se, kao i na drugim mestima takvog tipa, sedelo i jelo na podu. Primetio sam da jedna osoba leži i spava i da je verovatno bolesna. Neko trovanje pomislio sam, ali to nije ništa čudno za Indiju.
Kako to već obično biva na takvim mestima, ljudi su dolazili, posedeli i odlazili i svi su imali odnos jedni prema drugima kao da se znaju sto godina, a zapravo mnogi su se prvi put susreli.
Kada se bolesnik probudio, rekao je da mu je jako loše. Odmah sam rekao da sam lekar i da mogu da pomognem. Tek što sam to bio izgovorio, a jedan momak iz Australije je rekao da ima homeopatske lekove koji mogu da pomognu kod pokvarenog stomaka. Bolesnik je rekao da će uzeti homeopatske lekove, a meni se zahvalio.
Bolesnika, ne samo što sam sa čuđenjem gledao kako se tokom samo jednog popodneva u potpunosti oporavio, nego je ono što sam naknadno pročitao u knjigama o homeopatiji izazvalo neverovatno ushićenje i radost u meni. Bio je to moj prvi susret sa homeopatijom kojom ću se, verujem, uspešno baviti do kraja života. O homeopatiji, bolestima i holističkom pristupu u lečenju takođe pišem u knjizi JA ili ja, ko sam ja?
