BBC o Guči: Mesto gde muzika ne staje
"Najbolji trubači ovde su veće zvezde od Mika Džegera ili Lejdi Gage i Guča je najbolje mesto gde možete da ih čujete", navodi se u opširnoj reportaži o Guči i jugu Srbije.
"U centru kruga čovek pada na kolena, raširenih ruku, očiju zatvorenih u zanosu. Klanja se grupi muzičara sa najrazličitijim vrstama trube koji stežu obruč oko njega, zbijajući se sve bliže i bliže, dok otvor najveće trube skoro ne pokrije njegovu celu glavu", ovim opisom počinje dugačka reportaža o Guči koju je 4. oktobra objavio BBC.
Novinar Met Bolton do detalja opisuje uzavrelu atmosferu, kićenje instrumenata novčanicama i klanjanje muzičara, želeći čitaocima dobrodošlicu na Guču, vrhunsku proslavu srpske trube.
"To je mesto gde muzika ne staje, gde vladaju trube i gde sve što se kreće, od stotina svinja do celih bikova, može lako završiti na ražnju", piše Bolton.
Kako primećuje novinar, u Guči su trubački orkestri prave muzičke zvezde. "Najbolji trubači festivala ovde su veće zvezde od Mika Džegera ili Lejdi Gage i Guča je najbolje mesto gde možete da ih čujete. Već više od pedeset godina bendovi iz cele istočne Evrope skupljaju se u ovom malom gradu okruženom brdima negde u centralnoj Srbiji".
Bolton primećuje različitosti među orkestrima sa severa i juga Srbije, odnosno između srpskih i romskih trubača, hvaleći obe gupe i naročito njihovo prožimanje bez obzira na različitu pripadnost.
"Kada slušate muziku koju volite, ne brinete o tome ko je izvodi", kaže za BBC Nikola Stojić, jedan od osnivača festivala. "Ovde je glavna ideja da je muzika na prvom mestu a religijska i etnička pripadnost nisu važne".
Kao najveće zvezde festivala Bolton izdvaja Bobana Markovića i njegovog sina Marka, čiji orkestar vidi kao najbolji simbol Guče. "On je zvuk istočne Evrope uveo na internacionalnu scenu, rasprodao velike svetske turneje, izdao najprodavanije albume i šeta svojom trubom svuda, od filmova do pop muzike", piše Bolton o Bobanu Markoviću, ne izostavljajući ni pohvale na račun Marka koji je i sam svirao više od sto koncerata godišnje.
"Želim da sviram sa svima. Ne mogu da se kontrolišem. Uvek sam na ivici da zgrabim trubu i pridružim se ljudima koje slušam", rekao je mlađi Marković. "Ali, to je sasvim normalno tamo odakle ja dolazim. Od kada ustanete rano ujutru, možete da čujete decu kako sviraju nešto. To nam je u krvi. Ne možete da naučite da svirate kao Rom. Kao da je bog stvorio Rome da sviraju muziku", zaključuje Marko.
Markovići su novinara ugostili i u svom domu u Vladičinom Hanu, a obišao je i Vranjsku Banju gde je prisustvovao tradicionalnom venčanju, zaključujući pozitivno da u ovom kraju Srbije od trube zaista ne može da se pobegne.
