Špijuni u kompjuterima
Prisluškivanje telefonskih razgovora samo je jedna od mogućnosti za prikupljanje informacija za svetske obaveštajne službe. Kako napreduju modeli komunikacije, tako i špijuni proširuju svoj teren delovanja na internet, mejlove i društvene mreže! Američka administracija sve zna: gde se potencijalna meta špijuniranja nalazi, šta radi, pa čak i čime se bavi. Tako više niko nije amnestiran od špijuniranja što je danak napretku tehnologije.
- U eri Velikog brata svi su prisluškivani. Tehnologija je napredovala i danas se ljudi prisluškuju na razne načine. Automatsko prisluškivanje je najjednostavnije jer se savremeni uređaji aktiviraju na pominjanje određenih reči - objašnjava kriminolog Zlatko Nikolić za jedan srpski medij.
Prema rečima Božidara Spasića, odavno se raspao sistem bezbednosti, pa su tako svi na zemaljskoj kugli postali laka meta prisluškivanja.
- Ne zna se više ko se i kada prisluškuje, a što je najgore, ni zašto je neko špijuniran! Poznato je da se prisluškuje više od 100.000 ljudi, a 70 odsto njih i ne zna da su meta špijuniranja. Sve to bi trebalo da bude regulisano zakonom, ali dok postoje tajne službe, biće i prisluškivanja - smatra Spasić.
Digitalni saobraćajKompleks hangara američke agencije NSA u saveznoj državi Juta se prostire na nekoliko desetina hektara, u koju se slivaju podaci i poruke presretnute iz digitalne komunikacije širom sveta. Ovaj objekat je gradilo 11.000 radnika i služi kao centar za skladištenje svih podataka prikupljenih u globalnim internet i komunikacijskim mrežama. |
Američki predsednik Barak Obama na sve optužbe da je Američka nacionalna služba za bezbednost (NSA) postavila špijunske softvere u više od 100.000 kompjutera širom sveta odgovara da je to - nužno.
I tako SAD pomoću ugrađenih softvera danas nadziru računare širom planete i nesmetano grade digitalnu mrežu pomoću koje mogu da vrše sajber napade kad god žele! NSA raspolaže i tajnom tehnologijom koja joj omogućava da uđe u datoteke i menja podatke u računarima, čak i ako nisu povezani sa internetom, pokazala su naknadno otkrivena dokumenta Agencije.
Pomislite samo koliko puta ste otkucali neki komentar na Fejsbuku, pa odustali od objavljivanja? Možda ste zaboravili šta ste tačno hteli da kažete, ali Fejsbuk - nije. Fejsbuk o vama zna više nego i najbolji prijatelj, od toga gde živite, čime se bavite, sa kim se družite i sa kim ste u vezi, za kim čeznete, kao i sve vaše najsmelije tajne, jer Fejsbuk koristi i automatski analizira ono što se upisuje. Isti slučaj je i s mejlovima. Ko koristi Gmail, trebalo bi da zna da se poruka koju ukucava automatski čuva.
Izvesno je glavna meta NSA i sajber komande Pentagona Kina, koju američka administracija optužuju za razne digitalne napade, industrijske i vojne ciljeve, navodno, zbog krađe tehnologije i poverljivih informacija... Kako god bilo, NSA je priznala kako uhodi i rusku vojsku, meksičku policiju i narko-kartele, trgovinske institucije u EU, a pored političara u Evropi i mnogobrojne stanovnike evropskih zemalja, koji se bave sasvim običnim poslovima.
- Aktivnosti NSA usmerene su isključivo protiv opravdanih stranih obaveštajnih ciljeva i ne koristimo obaveštajne kapacitete za krađu trgovinskih tajni stranih kompanija - kaže Vejni Vajns, predstavnica za štampu Agencije.
Invazivnost tako prikupljenih informacija je zastrašujuća! Zato su analitičari i izračunali da je samo u Nemačkoj prošle godine presretnuto i snimljeno 20 telefonskih poziva u sekundi. Pitanje je onda koliko je poziva snimljeno u zemljama koje nisu američki saveznici. Samo u martu prošle godine NSA je presrela oko 97 milijardi digitalnih podataka. Međutim, u Srbiji prikuplja najminimalnije informacije. Srbija je na mapi NSA obeležena crnom bojom, što znači da je najmanje špijunirana i s minimalnim brojem presretanih i snimljenih informacija. Istovremeno, BiH, Crna Gora i Hrvatska su obojene zelenom, što znači veći stepen špijunaže NSA, dok je Kosovo obeleženo narandžastom bojom, što je u rangu sa Indijom, Kinom i Egiptom, iz kojih je NAS presrela ubedljivo najviše podataka.