Naučnici: Preti nam masovno izumiranje!
U zadnjih 540 miliona godina više od pet vrsti je izumrlo. Do izumiranja dolazi kada više od 75 odsto vrste umre u periodu manjem od dva miliona godina.
Možda nam se to čini kao dugačak period, međutim geološki gledano, to je treptaj oka. Naučnici veruju da nam izumiranje preti šesti put i donose 7 razloga zbog kojih veruju da su u pravu.
1.Jelouston bi mogao da proradi
Naučnici predviđaju da bi zbog tektonskih promena Jelouston mogao da eruptira. Zadnji put je mega-vulkan eksplodirao u Sibiru pre 250 miliona godina i nije prestao gotovo hiljadu godina. Isputio je toliko sulfata, ugljenika i drugih gasova u atmosferi koji su promenili atmosferu. Temperature su se menjale između ekstremno hladnih i toplih sve dok gotovo 95 odsto organizama nije umrlo.
2. Sve je više invazivnih vrsta
Na Zemlji je ljudska vrsta agresivno naselila svaki kontinent, osim Antarktike. Poput pacova i insekata mi smo invazivna vrsta, koja je mnoge druge vrste isterala iz njihovih prirodnih staništa. Pre 359 miliona godina 75 odsto vrsti je umrlo tokom paleozoika.
3. Klimatske promene
Ledeni pokrivač svakim se danom sve više i više smanjuje. Temperature sve više rastu. Prva velika masovna estinkcija dogodila se pre 540 miliona godina nakon kratkog ledenog doba i perioda staklenih gasova u atmosferi.
4. Acidifikacija okeana
Porast nivoa kiselosti okeana ubija koralne grebene koji su izvor života mnogim morskim životinjama. Acidifikacija okeana je takođe jedan od razloga zbog estinkcije vrsti za vreme Jure. Ukoliko acidifikacija okeana nastavi da se povećava, to može doprineti novom izumiranju.
5. Razmak između perioda izumiranja se sve više smanjuje
Izumiranje je normalno. Naučnici koji proučavaju izumiranje, otkrili su vremenski uzorak u kojem se odvija izumiranje. Ako je verovati tim proračunima, približavamo se masovnom izumiranju.
6. Sva megafauna je izumrla
Jedan on načina kojim naučnici utvrđuju uzorak izumiranja je proučavanje raznovrsnosti fosila. Na temelju pronalazaka mogu da utvrde koliko je biljnog i životinjskog sveta bilo živo u određenom trenutku u historiji. Zemlja je bila dom megafauni, koja je u potpunosti izumrla.
7. Pojačano izumiranje vodozemaca
Jedna golema grupa živih bića, vodozemci, pogotovo žabe, izumiru brzinom koja se može meriti ljudskim, a ne geološkim vremenom, a to je strahovito brzo. Mnoge od njih, opet posebno žabe, ubijaju vrlo invanzivne gljivice koje se vrlo brzo šire u njihovim staništima. Radi se o pravoj pandemiji, koju žabe mogu udaljavanjem iz svojih staništa velikom brzinom da šire na druge vrste, koje takođe prvi put dolaze u kontakt s opasnim organizmima i neotporne su. A što je manje životinjskih 'brana' između ljudi i i invanzivnih organizama, to je veća opasnost od masovnog izumiranja.
Iako svi ovi znakovi ukazuju na masovno izumiranje, još uvek imamo dovoljno vremena da učinimo nešto po tom pitanju. No, to zahteva mnoga odricanja, poput smanjenja korišćenja fosilnih goriva i emisije staklenih gasova, kao i očuvanje životinjskih i biljnih vrsta od sve većeg uticaja čoveka.
