Kako bi izgledao svet bez pčela?
Pčele su zaslužne za jednu trećinu ukupne količine hrane koju danas jedemo pa je teško i zamisliti kako bi svet izgledao bez njih. Samo u Americi su ključne za poljoprivredne prinose čija se vrednost procenjuje na oko 15 milijardi dolara. Njihov nestanak ne bi u potpunosti uništio poljoprivredu jer mnoge biljke, među kojima su i žitarice, ne zavise od pčelinjeg oprašivanja, međutim, ljudski jelovnik postao bi drastično siromašniji kako po obimu izbora tako i po hranljivim vrednostima.
Od decembra 2006. godine neki pčelari u SAD-u su počeli da beleže gubitke od 30 do 90 odsto pčela u svojim košnicama. Veliko izumiranje nazvano "Koloni Kolaps dizorder" (Colony Collapse Disorder (CCD)), od tada se proširilo po mnogim zemljama sveta i postalo ozbiljna pretnja ne samo pčelarstvu već i globalnoj poljoprivredi.
Samo u SAD-u broj kolonija pčela pao je s pet miliona koliko ih je bilo 1940-ih na današnjih 2,5 miliona. Slični simptomi CCD-a zabeleženi su i u Evropi, pogotovo u Irskoj, Belgiji, Francuskoj, Holdandiji, Grčkoj, Italiji, Portugalu i Španjiji kao i nešto manje u Švajcarskoj i Nemačkoj. Manjak pčela u SAD-u povećao je cene njihovog iznajmljivanja za oprašivanje za 20 odsto.
Činjenice koje možda niste znali*Pčele radilice žive samo 20 - 30 dana. Trutovi umiru nakon parenja. Kraljice žive tri do sedam godina, a dnevno stvaraju do 1500 jajašaca, koje radilice kontrolišu feromonima. *Pčele umiru nakon što ubodu jer im kukice onemogućuju da izvuku bodlju. Nakon uboda maleni "harpun" ostaje u koži, utroba pčele se kida i ona umire. *Neka istraživanja pokazala su da pčelinji otrov uništava virus HIV-a. *Jedna pčela za vreme svog kratkog života proizvede oko 1/12 kašičice meda. *Za jednog leta pčele posećuju stotinjak cvetova i nose polen težine pola svoga tela. *Pčela ima oko 10.000 gena manje od komarca ili mušice ali u njenoj DNK naučnici su otkrili iznenađujuće sličnosti sa sisarima i čovekom kao što su na primer geni za biološki sat koji je temelj za njihovu navigaciju, podelu poslova i jezik. |
Iako su neki mediji i stručnjaci ukazali na moguće krivce za pomor, njegovi su pravi uzroci do danas ostali misterija.
Neki od krivaca su:
Nestanak hrane
1. Pčele za ishranu koriste razne biljke sa cvetovima. Ali savremena poljoprivreda temelji se pretežno na uzgoju monokultura na velikim površinama. Nestajanjem cveća koje su izvori hrane za pčele, stvaraju se prave pustinje na kojima ovi insekti ne mogu da opstanu.
Bolesti
2.Stručnjaci smatraju da je jedan od glavnih uzroka nestajanja pčela bolesti koje izazivaju bakterije, virusi i nametnici. Naročito opasnom pokazala se grinja Varroa destructor.
Klimatske promene
3. Neka istraživanja pokazala su da se pod uticajem klimatskih promena cveće sve češće otvara pre nego što pčele izađu iz zimskog mirovanja, odnosno hibernacije. Osim toga, globalno zagrevanje uzrokuje sve ekstremnije vremenske nepogode poput oluja koje iscrpljuju i pčele i biljke.
Pesticidi
4. Neki pčelari upozoravaju da je nova generacija pesticida tzv. neonikotinoida, razvijena 1990-ih, naročito pogubna za pčele. Ironija je da su oni postali popularni zato što su manje štetni za ljude, sisare i okolinu.
