Kako će izgledati život na Zemlji 2080?
Godina je 2080. Globalne emisije štetnih gasova davno su dosege vrhunac i već je prekasno da se porast temperature zaustavi. Klimatske promene izmenile su lice sveta.
Rast temperature prve su osetile siromašne zemlje i osetljiva područja poput podsaharske Afrike i južne Azije. Ekstremne vremenske prilike poput suša, poplava i uragana postale su učestale i ozbiljne. Osetljivi narodi našli su se pred izborom: prilagoditi se ili se suočiti s milionima mrtvih. Uz velike troškove društvo se ipak prilagođava. To je slika sveta kakvu najavljuju brojni klimatski stručnjaci.
Na konferenciji o klimatskim promenama koja je u ponedjeljak počela u Durbanu, naučnici s Univerziteta Ist Anglia upozorili su da su godišnje emisije ugljen dioksida dostigle rekordnih 10 milijardi tona, što je porast od 50 odsto u poslednja dve decenije. Ove brojke, predstavljene u časopisu "Nature Climate Change", bacaju sumnju na mogućnost da emisije mogu dovoljno da se smanje i da se spreči globalan porast temperatura od 2°C koji se smatra kritičnim.
Vremenske nepogode
Pročitajte još:1. Galaktički talas uništava Sunčev sistem |
Danas još ne možemo sa sigurnošću da kažemo kako će Zemlja izgledati 2080. godine, međutim brojni modeli, utemeljeni na pretpostavci da će temperature u proseku porasti za dva stepena, ne nagoveštavaju baš lepu sliku. Prema ovim modelima, ključni faktor života budućnosti biće ekstremni vremenski uslovi. Dobra vest je da ćemo se, ako je verovati Salemulu Huku iz Međunarodnog instituta za prirodu i razvoj u Londonu, uz dovoljna ulaganja, nekima od njih ipak prilagoditie. Na primer 1991. veliki uragan u Bangladešu izazvao je velike poplave i štete, i odneo je oko 130.000 života. Nakon toga ta je azijska zemlja izgradila skloništa i sisteme za pravovremeno uzbunjivanje. U naletu sledećeg uragana iste snage broj poginulih bio je desetak puta manji. Evropa i Severna Amerika, zahvaljujući svome bogatstvu moći će da finansiraju potrebne sisteme zaštite, ali cena sigurno neće biti mala.
Hrana, zdravlje, sukobi i nivo mora
Više temperature biće loše za globalnu poljoprivredu, mada će biti i nekih područja koja će profitirati. Agronomi već sada užurbano rade na novim sojevima pirinča i žita koji će moći da opstanu uprkos sušama i talasima vrućine.
Organizacije poput "Consultative Group on International Agricultural Research" pomažu poljoprivrednicima da otkriju koje bi metode uzgoja i sojevi za njih mogli da budu najpovoljniji. Uprkos tome usoj će sve češće probadati, a cene hrane će rasti.
S porastom temperatura povećaće se i zdravstveni problemi poput srčanih udara i zaraznih bolesti. Modeli pokazuju da će se tropske bolesti proširiti prema višim geografskim širinama i nadmorskim visinama, mada mnogi stručnjaci veruju da će bolja medicinska nega u većini regija ipak sprečiti najgore ishode.
Količina porasta nivoa mora za sada je još uvek velika nepoznanica. Ali prema onome što znamo, najstrašniji scenario još ne bi trebalo da nastupiti do 2080. Kada je reč o procenama uticaja globalnog zagrevanja na sukobe među ljudima, mišljenja stručnjaka nisu jedinstvena. Neki veruju da će se njihov broj s klimatskim promenama značajno povećati.
Mnogi stručnjaci smatraju da je krajnji rok za postizanje dogovora o smanjenju emisija stakleničkih plinova 2015. godina. Neke zemlje, među kojima i Indija i SAD, nastoje odgoditi konačne sporazume što je duže moguće, a Kanada je nedavno objavila da nema nameru da učestvuje ni u kakvom dokumentu koji bi nasledio protokol iz Kjota.
Ima li leka?
Što možemo učiniti ako ne uspemo da ostvarimo zadate ciljeve? Pre svega, slažu se stručnjaci, ne bi trebalo nikako da odustanemo od smanjivanja emisija. Brajan Hoskins s "Imperial Collegea" u Londonu ističe da klimu još uvek ne razumemo dovoljno pa je moguće da temperature, nekom srećom, ne narastu za 2°C uprkos povećanju emisija. Ali Hoskins smatra da pod svaku cenu bi trebalo da izbegnemo scenario u kojem bi one u odnosu na predindustrijske porasle za 4°C.
Konačno, moguće je da će nam trebati neki oblici geoinženjeringa.
"Moraćemo nekako da potražimo načine da uklonimo CO2", kaže Tim Lenton sa Univerziteta u Eksteru u Velikoj Britaniji. Neke zemlje su već započele sa sadnjom drveća kao odvoda CO2, a postoje i prototipovi određenih tehnologija za isisavanje štetnih gasova iz atmosfere. Hoskins smatra da bi one mogle da postanu važne krajem veka kada će morati da se spreči dalji porast temperatura.
