Za sve je "kriva" genetika
Kada ste iscrpljeni, bezvoljni i nedostaje vam energije koja bi vas pokrenula iz sivila života u čiji ste ćorsokak zapali, ne uzimajte antidepresiv, nego se setite poznate glumice Rade Đuričin. Ona je žena koja zrači pozitivnom energijom.
Vedra, puna duha, optimizma i neverovatne svežine, vragolastog pogleda, sa osmehom koji pleni, ukratko to je Rada Đuričin, ali i glumica zavidne umetničke karijere, koja traje više od pola veka. Mada je zvanično penzioner, ali priznaje, veoma je aktivna.
Radi, putuje, druži se, otkriva nove radosti življenja. Upornošću i znatiželjom savlada i razne tehničke novotarije, pa se u 78. godini služi kompjuterom, koristi internet, komunicira Skajpom.
Koliko je Rada puna života, neustrašiva i u odličnoj formi, govori događaj od pre nekoliko meseci. Glumica je posetila na Adi Ciganliji Buda park karatistkinje Tanje Petrović, ali ne kao pasivni posmatrač, nego se prepustila avanturi, vinuvši se u visine, kako bi premostila neke zanimljive prepreke parka.
Skakavci na meniju
|
- Malo sam se igrala, probijala kroz konopce i vazduh na visini od 50 metara. Pa ko kaže da se ne vraćamo u detinjstvo - kaže sagovornica "Vesti", Radmila Đuričin dok joj se licem razliva široki osmeh, zadovoljna uspešno okončanom pustolovinom. Na pitanje koja je tajna njene vitalnosti, naša sagovornica "krivi" genetiku.
- Genetika mi je takva, oduvek sam bila aktivna, radoznala i uvek neumorna za nestašluke. Ta energija me stalno pokreće, verovatno će da traje dok budem bila zdrava i dok moje telo i glava budu funkcionisali. S tim što, naravno, s godinama i snaga polako kopni. Često toga nismo svesni ili nećemo da priznamo da ne možemo da uradimo ono što smo mogli ranije. Inače, ne verujem u to da se ljudi mnogo menjaju s godinama, osim ako nemaju narušeno zdravlje. Što se tiče aktivnosti, to - ili možeš ili ne možeš. Sve zavisi kako su te "umesili" mama i tata - kaže ova dama vedrog i pustolovnog duha.
Volim "laku" hranu
- Ponekad, kad se pogledam u ogledalo kažem u sebi neke rečenice iz mojih uloga: "Zar je moguće da starim i ružnjam primetno i nezaustavljivo?!" I odmah zatim: "Na ovom svetu ima i mora biti mesta za sve!" A onda se nasmejem i najčešće o tome više i ne mislim - kaže u dahu naša sagovornica.
- Što se zdravlja tiče, još ne znam da sam bolesna. Jedem ono što volim i što mi je dostupno. Nisam vegetarijanac, ali više mi se dopada "laka" hrana. Kad je rekreacija u pitanju, najviše mi prija ležanje, čitanje dobre knjige ili gledanje dobrog filma. Volim po lepom vremenu da prošetam kraj Save ili Dunava, nekada sam sa uživanjem vozila bicikl - kaže gospođa Đuričin, pa nastavlja, naravno, sa osmehom svoju zanimljivu životnu priču...
Lepota je u prirodnosti
- Šta je potrebno za lepotu? Nega, higijena, svakako! Ali je prvi uslov prirodnost i vedrina, kao i unutarnji sklad. To od sveg srca želim svojim unucima, devetogodišnjoj Nataliji i sedmogodišnjem Dimitriju, ali i svima koje volim - veli sagovornica "Vesti", koja još otkriva da svaki dan započinje ispijanjem zelenog čaja. Voli da kuva, ali varjaču i mesto kraj šporeta rado prepusti i svom suprugu, nuklearnom fizičaru dr Dragoslavu Popoviću, koji je vrstan kulinar. - Inače, iz detinjstva imam naviku da, uz neko slano jelo, jedem voće, pa često doručkujem, na primer, hleb, sir i grožđe. To je uticaj austrougarske kuhinje, pošto sam rođena u Vršcu - kaže Rada Đuričin.