Za sve je "kriva" genetika

Vedra, puna duha, optimizma i neverovatne svežine, vragolastog pogleda, sa osmehom koji pleni, ukratko to je Rada Đuričin, ali i glumica zavidne umetničke karijere, koja traje više od pola veka. Mada je zvanično penzioner, ali priznaje, veoma je aktivna.

Radi, putuje, druži se, otkriva nove radosti življenja. Upornošću i znatiželjom savlada i razne tehničke novotarije, pa se u 78. godini služi kompjuterom, koristi internet, komunicira Skajpom.

Koliko je Rada puna života, neustrašiva i u odličnoj formi, govori događaj od pre nekoliko meseci. Glumica je posetila na Adi Ciganliji Buda park karatistkinje Tanje Petrović, ali ne kao pasivni posmatrač, nego se prepustila avanturi, vinuvši se u visine, kako bi premostila neke zanimljive prepreke parka.

Skakavci na meniju - Moj muž je mnogo putovao, pa je nekom prilikom iz Japana doneo skakavce. Spremio ih je i pozvali smo goste i čekali da vidimo, ko će da se osmeli da ih proba. Najsmeliji je bio Jovan Ćirilov. Inače, moj suprug voli kulinarstvo, tako da je sa putovanja redovno donosio kuvare. Zahvaljujući njemu i ja sam isprobavala razna jela u našoj kući - priča smejući se Rada Đuričin.

- Malo sam se igrala, probijala kroz konopce i vazduh na visini od 50 metara. Pa ko kaže da se ne vraćamo u detinjstvo - kaže sagovornica "Vesti", Radmila Đuričin dok joj se licem razliva široki osmeh, zadovoljna uspešno okončanom pustolovinom. Na pitanje koja je tajna njene vitalnosti, naša sagovornica "krivi" genetiku.

- Genetika mi je takva, oduvek sam bila aktivna, radoznala i uvek neumorna za nestašluke. Ta energija me stalno pokreće, verovatno će da traje dok budem bila zdrava i dok moje telo i glava budu funkcionisali. S tim što, naravno, s godinama i snaga polako kopni. Često toga nismo svesni ili nećemo da priznamo da ne možemo da uradimo ono što smo mogli ranije. Inače, ne verujem u to da se ljudi mnogo menjaju s godinama, osim ako nemaju narušeno zdravlje. Što se tiče aktivnosti, to - ili možeš ili ne možeš. Sve zavisi kako su te "umesili" mama i tata - kaže ova dama vedrog i pustolovnog duha.

Volim "laku" hranu

- Ponekad, kad se pogledam u ogledalo kažem u sebi neke rečenice iz mojih uloga: "Zar je moguće da starim i ružnjam primetno i nezaustavljivo?!" I odmah zatim: "Na ovom svetu ima i mora biti mesta za sve!" A onda se nasmejem i najčešće o tome više i ne mislim - kaže u dahu naša sagovornica.
- Što se zdravlja tiče, još ne znam da sam bolesna. Jedem ono što volim i što mi je dostupno. Nisam vegetarijanac, ali više mi se dopada "laka" hrana. Kad je rekreacija u pitanju, najviše mi prija ležanje, čitanje dobre knjige ili gledanje dobrog filma. Volim po lepom vremenu da prošetam kraj Save ili Dunava, nekada sam sa uživanjem vozila bicikl - kaže gospođa Đuričin, pa nastavlja, naravno, sa osmehom svoju zanimljivu životnu priču...

 

Lepota je u prirodnosti

- Šta je potrebno za lepotu? Nega, higijena, svakako! Ali je prvi uslov prirodnost i vedrina, kao i unutarnji sklad. To od sveg srca želim svojim unucima, devetogodišnjoj Nataliji i sedmogodišnjem Dimitriju, ali i svima koje volim - veli sagovornica "Vesti", koja još otkriva da svaki dan započinje ispijanjem zelenog čaja. Voli da kuva, ali varjaču i mesto kraj šporeta rado prepusti i svom suprugu, nuklearnom fizičaru dr Dragoslavu Popoviću, koji je vrstan kulinar. - Inače, iz detinjstva imam naviku da, uz neko slano jelo, jedem voće, pa često doručkujem, na primer, hleb, sir i grožđe. To je uticaj austrougarske kuhinje, pošto sam rođena u Vršcu - kaže Rada Đuričin.