Zašto moramo biti lepi i mladi?
Živimo u vremenu terora lepote, seksipilnosti i mladosti. Danas se ne očekuje samo od holivudske glumice da ima sočne grudi, nego i od sekretarice direktora transportnog poduzeća. Telo je kapital, a izražen u brojkama znači da privlačne Amerikanke u proseku zarade 90.000 dolara godišnje više od kolegica skromnijih atributa.
"Ne prijavljujte se na audiciju ako imate implantate", glasilo je upozorenje producenta filma "Pirati s Kariba 4", na ponovljenom oglasu kojim je tražio mlade starlete za uloge morskih sirena u poslednjem nastavku popularnog filma. Ovakav oglas usledio je pošto se na prvoj audiciji nije javila ni jedna glumica s prirodnim grudima, a majstori specijalnih efekata mogu da stvore sve - polučoveka i pola morskog psa, ali ne i prirodni torzo iz ukočenih silikonskih grudi.
Filmadžije su se izgleda umorile od savršenih radova Roberta Reja, estetskog hirurga s Bevrli Hilsa, lepotana nabildovanih mišića i smeška, koji u svojem TV rijaliti šou "Dr. 90 210" već nekoliko sezona uverava i naše gledateljke kablovske televizije da će se pod njegovim nožem prosečne žene pretvoriti u seksi zavodnice.
"Holivud se decenijama trudio da kreira savršenu lepotu, a sada želi nazad na prirodno", komentarisaoje "Njujork Tajms" ovu epizodu. I zaista, u sveopštoj diktaturi lepote, hiperseksualnosti i histeričnog straha od starosti, Holivud je izgubio meru, nudeći na crvenom tepihu mumije zategnutih lica, botoksom izglačane bore, liposukcijom doterane obline, silikonom napumpane dojke i umecima zaobljene zadnjice.
Poslednji skandal oko jeftinih i po zdravlje opasnih silikonskih implantata francuske firme, koje će morati da izvadi nekoliko desetina hiljada žena, tek je nakratko upozorio na mračnu stranu starog ljudskog sna da medicinskim zahvatima, ako nas već nije usrećila Majka priroda, dosegnemo važeći ideal lepote.
Glumice poput Fej Danavej, Šer ili Nikol Kidman izgledaju sve plastičnije. Svoj izgled su korigovale i starije generacije glumaca, od Klarka Gejbla, Dina Martina do Merlin Monro i Elizabet Tejlor. Marlen Ditrih je čak vadila kutnjake kako bi dobila lepše obraze, a danas glumice i pevačice poput Džulijan Mur i Dru Barimor kao svoj glavni estetski adut naglašavaju da se nisu podvrgavale nikakvim zahvatima.
Želja za lepotom stara je koliko i čovek. Idealna lepota promenjiva je kategorija, početkom prošlog veka lepim su se smatrala mala, srcolika usta, a danas su to ona od uha do uha Anđeline Džoli. Estetsku hirurgiju nije izmislio 20. vek, već su svojevrsne zahvate radili još stari Egipćani, a indijski hirurg Sušruta iz 6. veka pre nove ere presađivao je kožu i vršio korekcije nosa.
Ali industrija estetske hirurgije nikada nije imala toliko posla i toliko zarađivala, kao danas kada se zahvaljujući medijima, a posebno televiziji, diktat mladosti i lepote pretvorio u opšti pokret i postao obična roba. Rekli bismo, lepota se demokratizovala. Izgled više nije nepopravljiva (ne)srećna sudbina. Danas se ne očekuje da samo holivudska glumica ima dobre grudi, nego i radnica u kladionici.
Kada ste u nekom butiku videli sredovečnu prodavačicu obučenu pristojno? Još početkom devedesetih u SAD-u je dva miliona žena ugradilo silikone, a u Nemačkoj se godišnje estetskom zahvatu podvrgne do 100.000 osoba. Najnovija studija Nemačkog društva estetskih i plastičnih hirurga (DGÄPC) pokazuje da je još 2008. među korisnicima usluga estetskih hirurga bilo 10 odsto Nemaca, a 2011. ih je već naraslo na 16 odsto. Najčešće uklanjaju salo, podočnjake i koriguju nos, ali i "ono dole mora izgledati bolje", jer muškarac ne mora izgledati dobro samo u krevetu, nego i pod tušem u fitnes-centru.
Ako je telo kapital, onda se to najbolje vidi iz brojli američkog ekonomiste Daniela Hamermeša, koji je izračunao da lepe osobe u SAD-u zarade u proseku 90.000 dolara godišnje više od onih prosečnog izgleda, a da razlika u primanjima osoba prosečnog i "izrazito ružnog" izgleda, doseže do 140.000 dolara godišnjeg prihoda.
"Promeni šta možeš, sakrij šta ne možeš", moto je popularne serije "Nip/Tuck" (Reži me u srpskom prevodu) o dva estetska hirurga iz Majamija. "Plastična hirurgija Bevrli Hils" (na kanalu Discovery), "Potpuni preobražaj" (ABC), "Od ružnog pačeta do labuda" (FOX), "Estetska hirurgija: pre i posle" (TLC), "Želim imati lice slavnih" (MTV). Zatim slede naslovi na britanskoj TV poput "10 godina mlađa" ili "Učini me savršenom", dok u Srbiji gledamo rijaliti "Moje novo ja". Ovo su tek neki od naslova emisija s estetskim hirurzima kao glavnim zvezdama, koji s timom zubara, nutricionista, šminkera i stručnjaka za fitnes zapuštenu jadnicu pretvaraju u savršenu lepoticu.
I dok ovakve emisije utiču na promenu mode, stilova i estetskih kriterijuma u skoro svim porama života, sama američka televizija te kriterijume, koje sama nameće i stvara, ne priznaje kada je reč o njenom programu ozbiljnog sadržaja, naročito političkim informativnim emisijama kao što su udarni dnevnici.
Tu je glavni uslov stručnost, znanje, autoritet i uverljivost, a dobri urednici i voditelji političkih emisija ne menjaju se godinama. Jedna Barbara Volters i njene iskusne koleginice traju decenijama za razliku od naših, neretko poluobrazovanih veličina koje (čak i doslovno) plešu ili otpevaju jedno leto, jer moraju da ustupe mesto nekoj mlađoj i lepšoj.
Ozbiljna američka novinarka na ozbiljnoj televiziji neće pokazivati atribute u "Plesu sa zvezdama", bez obzira na to što ta ista televizija te iste atribute nameće kao ključ intimnog i društvenog uspeha. A možda je najbizarnije to što u svetu lepih, Amerikanci nastoje da stvore iluziju da je osim lepote važno i nešto drugo.
