Umišljene mane mogu da vam unište život
Ljudi često izmisle mane na svom telu. Gledamo se u ogledalu i primećujemo toliko problema - kao da smo najružnija osoba na svetu. Ali, ironično, "ružna" osoba je najčešće jedina koja primećuje sve te silne defekte.
Koliko kritični možemo da budemo prema sopstvenom izgledu? Ovo je spisak fizičkih mana koje ove žene pronalaze u ogledalu:
* Suva koža, ali imam večite akne tu negde,
* Tanka kosa, prirodna boja je previše tamna, a nikada ne mogu da je isfriziram kako treba,
* Kriv i veliki nos, volela bih da ga odsečem, čini da mi lice izgleda drugačije sa leve i sa desne strane,
* Bez obzira koliko malo jedem i koliko je teško treniram, uvek imam tri-četiri kilograma viška,
* Žuti zubi... za šta plaćam stomatologa?
* Tako male grudi, da ako ne nosim grudnjak, možete pomisliti da sam muškarac. Pritom imam ružne bradavice...
* Tanke usne, samo sa sjajem za usne mogu da izgledaju samo punije i seksi,
* Kratke i krive noge, moram da nosim visoke potpetice da bi ih malo ulepšala; Listovi su suviše tanki; Butine su previše debele,
* Ružno i nesimetrično lice, uvek izgledam ružno na fotografijama,
* Potrebna mi je večnost da stanjim obrve,
* Niska sam, gornji deo tela izgleda veće nego donji,
* Bikini zona mi je strašna, moram da posetim kozmetičara svake nedelje za uklanjanje dlaka,
* Imam podbradak kada gledam na dole,
* Moje trepavice mogu biti debele, crne i duge, ali to nisu,
* Ne dopada mi se boja mojih očiju, a i mogle su da budu krupnije...
* Moja zadnjica je velika i debela, volela bih da je niko ne vidi, mrzim plaže, jer tamo svi mogu da me zagledaju,
* Moj stomak je debeo, ni vežbe ne mogu da pomognu, ponekad nosim preširoku odeću da sakrijem stomak i kad ručam, on deluje sve veće,
* i uopšte... Ponekad samu sebe se mrzim.
Čovek može biti izuzetno kritičan prema svom fizičkom izgledu. I to je dobro, kada je to konstruktivna kritika i način da se poboljšaju stvari. Plastični hirurzi prave razliku između pacijenata koji sebe doživljavaju na normalan način i ne vole neke delove njihovog tela i one pacijente koji pate od psihijatrijskog poremećaja. DOvi drugi, zapravo, pate od dismorfofobije (Body Dysmorphic Disorder - BDD).
DA LI VI PATITE OD DISMORFOFOBIJE?
Šta je to dismorfofobija?Ponekad svako od nas doživljava blago nezadovoljstvo sopstvenim izgledom. Statistika kaže da takvi ljudi čine oko jedne trećine stanovništva. Ali oni koji pate od dismorfofobije ne vole svoju pojavu toliko da to postane hronično nezadovoljstvo i uglavnom počinje u adolescenciji. Osoba počinje da biva stalno preokupirana zamišljenim fizičkim defektima i često ih preuveličava. Zato se neretko okreću estetskoj hirurgiji kao spasu. Ali, to nije zaista do kraja, na listi ne bez psihološkog lečenja. Najgore u celoj priči je što su "pogrešni" delovi tela - normalni. Ljudi sa ovim poremećajem provode višak vremena gledajući se u ogledalo, možda sate provode sređujući kosu, nanoseći šminku i sigurno si česti gosti hirurških klinika koje im na kraju ne donose trajno zadovoljstvo. |
Ako primetite da obraćate previše pažnje na neke mane u svom izgledu, to ne znači da imate ovaj poremećaj i da vam je potrebno lečenje. Ne paničite. Samo napred, brinite se o svom izgledu, izaberite pravu i kvalitetnu šminku, nosite lepu odeću i ne zaboravite da osmeh čini da izgledate još lepše. Štaviše, ne smatrajte izgled kao glavni adut: postoje mnogi poznati, talentovani, ali ružni glumci i pevači koje obožavaju hiljade ljudi. A ova ljubav nema nikakve veze sa njihovim izgledom.
Ako i dalje sumnjate da možda patite od dismorfofobije, uradite ovaj mali test da otkrijete da li je to tačno. Odgovorite iskreno na sledeća pitanja:
* Da li skrivate neke delove svog tela rukama, odećom ili šminkom?
* Da li se podvrgavate čestim hirurškim procedurama (kao i botoks/filer injekcijama i agresivnim kozmetičkim tretmanima) koji vam ne donose zadovoljstvo?
* Da li je vaš društveni život ograničen, da li osećate teskobu kada ste u društvu zbog svog izgleda?
* Da li ste u stalnoj potrazi za ogledalom ili izbegavate ogledala i gledanje sopstvenih slika ili video snimaka?
* Da li često odlazite kod dermatologa?
* Da li stalno popravljate šminku ili doterujete frizuru?
* Da li vaši prijatelji ili članovi porodice vam kažu da nije tačno da imate sve mane koje vas nerviraju, ali to što oni kažu da ste lepi na vas nema uticaja?
* Da li često dodirujete i ispitujete mane na vašem telu?
* Da li vaša opsednutost izgledom izaziva probleme sa porodicom, prijateljima, karijerom?
Ako preokupacija delom tela izaziva štetu u odnosima sa porodicom i prijateljima i ne dozvoljava vam da živite ispunjen, srećan život, to je prvi znak prisustva dismorfofobije. Sindrom teži da postane hroničan i može da dovede do potpunog društvenog povlačenja.
LJUBAV SVE POBEĐUJE
Nadamo se da se niste pronašli u prethodnom mini-testu, jer samo mali procenat stanovništva od njega pati. Ako ne volite neki deo vašeg tela, pa šta!? Uvek će se naći neko ko voli upravo to što vi ne volute na sebi. Ako imate nekoga ko vas voli, ne smete imati bilo kakve sumnje - da ste lepi. Osobi koja vas voli nije važno što vam je jedna dojka manja ili što vam je guza porasla ili što imate jedno klempavo uvo. Vi ste toj osobi lepi takvi kakvi ste.
Samokritika je dobra stvar, dok ne preterate i ne uništite sami sebe. Ne dozvolite da modni trendovi i "mišljenje većine" diktira ideale koji će vam uništiti život.
