Porše u senci nacističke prošlosti
Ljubitelji sportskih automobila marke "porše" vole da se im se dive, ali su mišljenja o inženjeru Ferdinandu Poršeu podeljena u njegovom rodnom gradu Vratislavicama u Češkoj.
Vlasti grada su 2010. godine otvorile veoma moderan muzej posvećen "ocu" folksvagenove "bube", jedog od najprodavanijih automobila automobilske industrije.
Nemačka grupa Porše AG je redovno opremala muzej modelima automobila samoukog inženjera (1875-1951).
Međutim, nove lokalne vlasti izabrane prošle godine, odmah su negodovale što Vratislavice slave Poršea koji je radio za nacističkog lidera Adolfa Hitlera. Vratislavice sa 8.000 stanovnika naseljene su Nemcima još od srednjeg veka, a pripojene su Čehoslovačkoj posle pada Austrougarske. Hitler ih je potom pripojio Nemačkoj 1938. godine.
Porše nije imao izborMeđutim, neki stanovnici Vratislavica poštuju Poršeov rad. "Porše nije imao tada izbor. Da je odbio Hitlera sigurno bi završio u nekom koncentracionom logoru i ne bi ništa postigao", rekao je Milan Bumba, kolekcionar "poršea" koji ispred svoje kafane ima tri |
Novi gradonačelnik Ales Presler izjavio je da su veterani Drugog svetskog rata i jevrejska zajednica negodovali što u muzeju nema reference o povezanosti Poršea s nacizmom. Stanovnici zameraju Poršeu što su u njegovoj fabrici Folskvagen u nemačkom gradu Volfsburgu radili i ratni zatvorenici.
Grad je uklonio sve plakate dobrodošlice u kojima se pominje da je to Poršeov rodni grad i dodale su u muzeju natpis da je on bio nacista. Grupa Porše AG je potom povukla sve automobile koje je muzeju dala na raspologanje. Kada je Hitler došao na vlast 1933. godine, zamolio je Poršea da koncipira jeftin porodičan auto za široke narodne mase. Tako je rođena čuvena "buba".
"Porše je bio nacista i to u dobrim odnosima s Hitlerom. Iskoristio je taj odnos da napreduje", ocenio je istoričar Jan Vajskeber.
Hitler je ohrabrio Poršea da se odrekne čehoslovačkog državljanstva 1935. godine, četiri godine pre nego što je njegovu zemlju okupirala nacistička Nemačka.
Porše je posle rata bio 22 meseca u zatvoru, a 1951. godine je preminuo od srčanog udara. Svoje preduzeće je ostavio sinu Ferdinandu Feriju koji je počeo da proizvodi sportske automobile.
