Sevdalinke sprečavaju infarkt
Da muzika leči dušu poznato je bilo još Pitagori, ali prvi put je jedan naš lekar dokazao i da odgovarajuće pesme isceljuju srce i sprečavaju infarkt! U bukvalnom smislu te reči. Prof. dr Predrag Mitrović, kardiolog Kliničkog centra Srbije, ljubav prema medicini i umetnosti spojio je u jedinstveni naučni projekat koji mu je posle više od decenije mukotrpnog rada doneo svetska priznanja. Dok operiše najteže bolesnike, susreće se sa bolom i patnjom pacijenata, pa je ventil našao u muzici i pisanju.
Bavi se rokenrolom, svira u grupi Šablon, završio je muzičku školu, a na Muzičkoj akademiji ostala su mu još dva ispita i diplomski. Mitrović je, takođe, pre koju godinu izdao i roman o svojim dežurstvima u Urgentnom centru.
- Muzika se kao lek provlači već stotinama godina, ali se koristi uglavnom u psihijatriji. Pre 15 godina sam odlučio da proučim ovaj fenomen. Dosad se muzika delila uglavnom na onu koja je smirujuća i onu koja budi agresiju. U ovom proučavanju posmatrali smo uticaj muzike na ljude koji su imali operaciju na srcu, ugrađen baj-pas i nakon toga su dobili infarkt. Svima prijaju određeni muzički tonovi. Tako sam i ja počeo da menjam frekvence kada sam shvatio da mi neke melodije ubrzavaju rad srca i dižu pritisak, iako ne patim od visokog krvnog pritiska. Počeo sam da čitam raznu literaturu. Suština je da se srce zaštiti. Svako treba da sluša muziku koju voli. Nakon sedam i po godina ispitivanja došli smo do zaključka da treba muziku slušati dva puta dnevno po 12 minuta, kao što dva puta dnevno uzimaju odgovarajuće tablete - objašnjava ovaj stručnjak.
Ističe da pacijenti odlično znaju šta im prija, a šta ih iritira.
- Najčešći su ljudi koji slušaju narodnu muziku. Ako bih im puštao neke druge pesme, to bi im smetalo. Naime, postoji takozvani refleks zenice. Odabrao sam osam vrsta muzike - klasičnu, rok, džez, lendskejp, pop instrumentale... Stavljao sam im slušalice i puštao tu muziku. Ukoliko bi im se svidela, njima bi se širile zenice u roku od 30 sekundi. Nakon toga se utvrđivalo od čega boluju, da li imaju hipertenziju, anginu pektoris, šećernu bolest... Na osnovu svega toga, nalazio sam vrstu i frekvencu koja im odgovara. Pravio bih kompilaciju od 70 minuta. Primetio sam da je kod njih došlo do znatnog snižavanja krvnog pritiska, do smanjenja srčane frekvence.
Vivaldi podiže pritisak
Većini ljudi, kako kaže prof. dr Marković, prija klasična muzika.
- Bah, Betoven, Mocart su dobro uticali. Vivaldi, pak, često podiže krvni pritisak. Čajkovski i Nofler preporučuju se osobama koje imaju kombinaciju srčane slabosti, hipertenzije i povišenog holesterola.
Naš sagovornik nabraja koje "lekove" njegovi pacijenti najviše vole:
- Najčešće su im prijali Aca Lukas, Džej i Svetlana Ražnatović. Blagotvorno su delovale i sevdalinke, na primer, pesme Himze Polovine i Safeta Isovića... Sa džezom je bio problem, pošto je potreban sporiji ritam, što u džezu praktično ne postoji, pa sam puštao numere Glena Milera. Mladi ljudi koji imaju srčanih problema vole rok i oni su dobro reagovali na balade Van Goga i Partibrejkersa. Prijale su im i one hevi-metal balade, kao što su pesme grupa Metalika, Foriner, Jurop, Motli kru....
Ima 12.000 ploča
Mitrović ima veliku kolekciju ploča, diskova, kaseta, ali je pomoć u svom istraživanju tražio i od muzikologa.
- Igrom slučaja imam dva ispita i diplomski rad na Muzičkoj akademiji - odsek violina. Bavim se rok muzikom i imam svoju grupu već 20 godina. Komponujem i pisao sam neke kompozicije za pozorišne predstave. Muzika mi je malo više od hobija. Od malih nogu skupljam ploče i imam kolekciju od 12.000 ploča, diskova, kaseta, pa sam istraživanje počeo sam. Kako se broj pacijenata povećao, morao sam da uključim i svoje kolege kardiologe i muzikologe. Tu je dakle ekipa od 30 ljudi. Inače, uskoro za PGP RTS izlazi novi album grupe Šablon, best of. Snimili smo do sada četiri albuma. Sarađujemo sa Van Gogom, Dejanom Cukićem, Nikolom Čuturilom Čuturom i drugima - kaže Mitrović.
