Kompjuterom otkriva rak

Najnovijom kompjuterskom metodom moguće je otkriti primarno mesto na kojem se razvio rak u organizmu i medicinskim tretmanom na žarište povećao bi se broj izlečenja od te opake bolesti.

Veliki interes i u dijaspori: Dr Jelena Vasiljević

Za ovo otkriće na nedavno održanom sajmu medicine i stomatologije Medident 2014, u Beogradu, plaketu je dobio Institut "Mihajlo Pupin", a za metod dijagnostike karcinoma pod nazivom DECIM (Detection of Cancer on Image Microscopic)

najzaslužnija je njihova naučna savetnica Jelena Vasiljević, doktor elektrotehničkih nauka i profesor na Računarskom fakultetu u Beogradu.

Potvrda sa hiljadu uzoraka

- Moja ideja je bila da softver primenim na fotografije biopsija pacijenata koji imaju metastaze na kostima jer sam verovala da se na osnovu fotografija multifraktalnom analizom, odnosno posebnim kompjuterskim načinom obrade slika, može otkriti primarni karcinom. Imala sam 1.050 različitih uzoraka biopsija i sa visokom pouzdanošću softver je pokazao na kojem organu je nastao primarni rak kod obolelih -ističe dr Jelena Vasiljević.

- Za ovu metodu, čiji je u suštini vlasnik Institut 'Mihajlo Pupin', zainteresovani su kako strani naučnici tako i oni u našoj evropskoj i prekomorskoj dijaspori. Posebno se interesuju iz Amerike i predlažu konkretne inicijative da se ovo otkriće plasira u njihove bioinženjerske firme, iako naš softver još nije počeo da se primenjuje u zdravstvenim ustanovama u Srbiji uz obrazloženje je da je to jedino moguće kao uvođenje novog leka, što je komplikovano i skupo - kaže za "Vesti" dr Vasiljević.

Ona je sa timom saradnika sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, Instituta za patologiju, Onkološkog instituta i Vojnomedicinske akademije, uključujući i studente master studija na Računarskom fakultetu, Mariju Prokopijević i Aleksandra Stančića, automatizovala proces klasifikacije karcinoma primenom neuralnih mreža.

Za ovo otkriće Vasiljevićeva je dobila i nagradu na ovogodišnjem Sajmu tenike, a ukoliko projekat dobije sertifikat Ministarstva zdravlja, moći će da se primenjuje u bolnicama i olakša rad patolozima.

Čeka se sertifikat

Jelena Vasiljević napominje da ponude za kupovinu softvera već stižu iz Slovenije, a postoji i interesovanje srpskih onkoloških instituta za ovaj program.
- Ako dobije sertifikat i pojavi se na tržištu, softver ne bi trebalo da bude skup, a za njegovu primenu potrebna je samo dozvola nadležnih - rekla je dr Vasiljević.
U primeni, dodaje ona, to bi bila pomoćna dijagnostička procedura.

Podrška istraživanju: Institut "Mihajlo Pupin"

- Isečak obolelog tkiva, uzetog za biopsiju, patolog sada okom gleda pod mikroskopom. To je težak i za oko naporan posao. Zahteva vreme, na rezultat se dugo čeka i bolest dobija na vremenu u procesu širenja. Ovom softverskom metodom isečak za biopsiju se fotografiše, fotografija se "ubaci" u kompjuter. Softver tu digitalizovanu fotografiju analizira i ubrzo sa preciznošću većom od 70 odsto dobija se rezultat na kojem organu se najpre pojavio primarni karcinom koji se potom razvio u metastaze na drugim delovima organizma. Softver takođe može predvideti i uspešnost hemioterapije. Sve ovo lekarima omogućava da brže i efikasnije deluju na žarište bolesti, što može da smanji stopu smrtnosti, odnosno da produži oblelom život ili da dovede do potpunog izlečenja u zavisnosti u kojoj fazi je otkrivena bolest. Softver je modularan, može da se prilagodi za primenu kod raznih tipova karcinoma - pojašnjava dr Vasiljević.

Ona kaže da je preuzela već postojeći open source program, nadogradila ga u saradnji sa univerzitetom u Australiji i modifikovala za velike fajlove slika.

- Ovako modifikovan softver do sada prepoznaje primarne karcinome dojke, bubrega i pluća u slučaju metastaza kostiju. Moguće je dijagnostikovati i karcinom debelog creva, a samo spoljnim fotograisanjem mladeža na koži i obradom te fotografije softver prepoznaje da li se radi o benignom ili kancerogenom melanomu. Softver može da analizira i sve faktore koji mogu dovesti do kancerogenih oboljenja i tako smanjiti faktore rizika od nastajanja ove teške bolesti - priča naša sagovornica.
Kompjuterski program, napominje ona, mogao bi da se koristi i u dijagnozi bolesti na osnovu slika dobijenih na magnetnoj rezonanci i skeneru.

U medicini zbog smrti oca

Mada je diplomirala na smeru telekomunikacija na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, tokom postdiplomskih, magistarskih i doktorskih studija, dr Jelena Vasiljević se odlučila za softverska istraživanja i usavršavanje u oblasti medicinskih nauka.
- Ljubav prema biologiji i genetici imala je uticaja, ali osnovni pokratač bila mi je prerana smrt oca bez kojeg sam ostala još kao tinejdžerka. Preminuo je od karcinoma kad sam imala 16 godina - kaže dr Vasiljević.

- Pomoću multifraktalne analize pregledali smo uzorke pacijentkinja sa Instituta za onkologiju, obolelih od raka dojke. Ispitivali smo koliko će hemioterapija biti uspešna kod ovih pacijentkinja i pokazalo se da su rezultati bili tačni u više od 90 odsto slučajeva - kaže dr Vasiljević.

Zahvalnost lekarima i studentima

Jelena Vasiljević napominje da je tokom istraživanja za ovaj softverski doktorski rad, na kojem joj je mentor bio prof. dr Branimir Reljin sa Elektrotehničkog fakulteta, imala izuzetnu saradnju i sa dr Ivicom Milisavljevićem sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu, te sa dr Jelenom Sopta iz Instituta za patologiju i sa dr Markom Radulovićem sa Isnstituta za onkologiju. Dodaje takođe da je veliku pomoć imala i od svojih studenata sa Računarskog fakulteta Aleksandra Stančića i Marije Prokopijević koja danas radi u Fejsbuku u San Francisku.