Špijunke u krevetu neprijatelja

Mata Hari je slavu stekla u Parizu, pod umetničkim imenom Lejdi Mekleod, gde je nastupala kao cirkuska jahačica i golišava pozirala fotografima, a streljana je 1917. kao nemački agent.

U filmskom svetu špijunaža se obično vezuje za neodoljivog muškarca, kakav je Džems Bond, koji pri negovanoj ruci uvek ima i lepoticu u večernjoj haljini i sijaset grubijana s akcentom stranog porekla, koji bezuspešno pokušavaju da unište svet. Posao špijuna podrazumeva da on prikuplja važne podatke, najčešće u vojne, političke i ekonomske svrhe. Sredstva i načini kojima špijuni dolaze do podataka su razni: uhođenje, potajno motrenje kretanja, dostavljanje podataka, potkazivanje, prisluškivanje, presretanje elektronske pošte... Stvarnost je pokazala da žene i te kako umeju da budu uspešne u ovom poslu, jer imaju jedan adut više - umeće zavođenja.


Crni rob kao agent
Prva dama špijunaže Margareta Gertruda Cele, poznata kao Mata Hari, bila je čuvena plesačica egzotičnog plesa. Slavu je stekla u Parizu, gde pod umetničkim imenom Lejdi Mekleod nastupa kao cirkuska jahačica i golišava pozira fotografima. Ubrzo počinje njena karijera orijentalne plesačice pod pseudonimom Mata Hari, što na indonežanskom i malajskom znači "sunce" ili "oko dana". Kad je izbio Prvi svetski rat, bila je ljubavnica i dama za pratnju mnogih bogatih ljudi i visokih oficira. Kao državljanka neutralne Holandije, Mata Hari je često prelazila državnu granicu, što je u jednom trenutku privuklo pažnju savezničkih sila. Pozvana je na informativni razgovor u britansku obaveštajnu službu, tvrdila je da je tajni agent koji radi za Francusku, međutim, francuska vlada je tu izjavu demantovala. Ubrzo potom Francuzi su presreli nemačku radio-vezu, u kojoj se govorilo o detaljima jednog od njihovih najuspešnijih špijuna pod šifrom H-21. Francuska tajna služba je šifru identifikovala kao Mata Hari. Slavna kurtizana optužena je da je doprinela smrti 50.000 ljudi. Osuđena je na smrt 1917. i navodno je stala pred streljački vod, pokazala vojnicima svoje golo telo i poručila im: "Hvala, gospodo". Nikada tačno nije utvrđeno da li je stvarno radila za Nemce ili Francuze, a ni njeno poreklo nije moglo da otkrije na čijoj je stvarno strani - otac joj je bio Holanđanin, majka iz Indonezije.

Tokom američkog građanskog rata svoje elegantne prste umešala je i jedna neobična gospođa. Elizabeta Van Lu je tokom rata radila za Uniju, predstavljajući se kao saradnica dobrotvornog društva. Bilo joj je dozvoljeno da ulazi u ozloglašeni zatvor Libi u Ričmondu, gde je zarobljenim severnjacima donosila hranu i ostale potrepštine. Tamo je prikupljala informacije o kretanju južnjačke vojske i prenosila ih severnjacima. Takođe je delovala u okviru malog špijunskog kruga sa sedištem u okolini Ričmonda, koji je uključivao nekoliko visokih zvaničnika konfederativne vlade. Čak su kružile glasine da je uspela da zaposli jednog od svojih bivših robova u sedištu Konfederacije, koji je bio njen doušnik. Van Luovu je kapetan Grant smatrao najvrednijim izvorom informacija iz glavnog grada Konfederacije. Zajedno sa Bel Bojd sa južnjačke strane, ostala je zapamćena kao najčuveniji špijun iz Građanskog rata i postavljena u Hol slavnih vojne obaveštajne službe.

Kuvarica i morski psi
Dama koja je takođe spajala igru i moć zavođenja, a imala važnu ulogu u špijunaži bila je Amerikanka Džulija Čajld, koja je radila u službi OSS, prethodnici CIA. Pošto je bila previsoka, nisu je primili u vojsku, pa se navodno zaposlila kao daktilograf. Poslata je u Kanadu 1944. radi razvoja tajne visokotehnološke komunikacije. Navodno je delovala u Kini i na Cejlonu i u velikoj meri je pomogla da se razvije tehnologija za odbijanje morskih pasa od postavljenih eksploziva. Ovo je bilo neophodno pošto su eksplozive koje bi Amerikanci ili Englezi postavljali krišom na nemačke brodove morski psi često skidali izazivajući eksploziju na pogrešnom mestu, na osnovu čega bi Nemci otkrivali koji su od njihovih brodova mete. U Francusku ju je 1948. doveo posao njenog muža, službenika američkog Ministarstva inostranih poslova. Tu je završila francuske škole kuvanja i postala prva Amerikanka koja je uspela da izuči zanat francuskog kuvanja, a kasnije najpoznatija američka TV zvezda.

Avangardna i smela Koko Šanel obeležila je modnu scenu 20. veka. Smatrala je jednostavnost ključem istinske elegancije. Njen život je mnogima bio veoma tajanstven, a nedavno je objavljena knjiga "U krevetu sa neprijateljem: tajni rat Koko Šanel", u kojoj se tvrdi da je poznata kreatorka bila nacistički špijun tokom Drugog svetskog rata. Autor knjige američki novinar Hal Von tvrdi da je 1940. obaveštajna služba nemačkog generalštaba Abver regrutovala modnu kreatorku koja je tada imala 57 godina. Ona je tada postala agent F-7124 pod šifrovanim imenom Vestminster, po njenom bivšem ljubavniku i prijatelju vojvodi od Vestminstera. Koko Šanel se, piše autor, nadala da će u zamenu za špijuniranje izdejstvovati oslobađanje jednog rođaka iz nemačkog logora.
Ipak, i ljubav je umešala svoje prste, jer je tada bila zaljubljena u nemačkog oficira i nacističkog agenta barona Hansa Gintera fon Dinklagea zvanog Špac sa kojim je održavala dugu vezu. Špac je naime bio zaslužan i za to što je Koko Šanel tokom godina okupacije mogla da stanuje u otmenom pariskom hotelu Ric koji su često posećivali Herman Gering i Jozef Gebels. Šanel, koja je preminula 1971, uvek je negirala da je sarađivala sa nacistima.

DRUGA STRANA MEDALjE
U Muzeju anatomije
Iako je jedna od najpoznatijih i najslavnijih špijunki na svetu Mata Hari, ni dan-danas se ne zna gde je njeno telo. Pošto po njega niko nije došao, delovi su korišćeni u medicinske svrhe. Glava joj je balsamovana i smeštena u pariski Muzej anatomije, odakle je nestala 1954. godine prilikom preseljenja muzeja. Nestanak je otkriven tek 2000. godine. Uz glavu je misteriozno nestalo i telo. Glasine kažu da je njena glava imala crvenu kosu, iako je Mata Hari imala izrazito crnu kosu. Ono što je takođe zanimljivo je to da je njen dosije strogo čuvana tajna i da se drži u nekoj od državnih arhiva u Francuskoj, ali je takođe i interesantno da na dosijeu stoji oznaka da mora biti čuvan u tajnosti 100 godina od izvršenja presude, što bi značilo da će biti otvoren 2017. godine.

Muhamed Šaćirbegović, bivši ministar spoljnih poslova BiH, i uvaženi diplomata dugo godina je bio u vezi za holandskom princezom Mejbl Vize Smit. Nekoliko godina nakon okončanja njihove veze, osvanula je knjiga "Služba", u kojoj se navodi da je Mej bl u stvari bila špijun zadužen da nadgledala i špijunira Šaćirbegovića na pregovorima u Dejtonu. Autor knjige Fric Hekstra navodi da je Mejbl bila aktivni špijun tokom devedesetih te da je po nalogu holandske obaveštajne službe zavela Šaćirbegovića i špijunirala ga.

- Nije bio potreban špijun da preslušava moje razgovore s predsednikom Alijom Izetbegovićem. Amerikanci su to sve prisluškivali i mi smo bili svesni toga. Ne razumem zašto bi Mejbl jedino mene špijunirala. To je neverovatno - izjavio je u aprilu Šaćirbegović za "Avaz".