"Prozor u prizor": Izložba slika Miće Popovića
U beogradskoj Dvorskog galeriji, u ulici Dragoslava Jovanovića 7, 30. maja u 19 časova biće otvorena izložba slika Miće Popovića, pod nazivom "Prozor u prizor". Biće predstavljeno 29 dela iz privatnih kolekcija i od porodice Popović, koja su retko viđena.
Izložbu, na kojoj će biti prikazana i jedna slika koju je ustupila galerija SANU, otvoriće istoričar Predrag Marković.
Izložba će biti otvorena za posetioce do 08.06.2019, a ulaz na nju je slobodan.
Akademik Miodrag Mića Popović (Loznica, 12. jun 1923 - Beograd, 22. decembar 1996), bio je slikar, likovni kritičar, pisac i filmski režiser.
Na Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu upisao se 1946. u klasu profesora Ivana Tabakovića. Tada je živeo u Siminoj 9a koje postaje stecište mnogih, kasnije veoma poznatih i uticajnih političara, intelektualaca i umetnika.
Zajedno sa Batom Mihailovićem, Petrom Omčikusom, Miletom Andrejevićem, Ljubinkom Jovanović, Kosarom Boškan i Verom Božičković, napušta Akademiju i odlazi u Zadar, gde je 1947. formirana čuvena "Zadarska grupa", prva umetnička komuna u posleratnoj Jugoslaviji.
Po povratku u Beograd, zbog samovolje i nediscipline svi su bili izbačeni iz Akademije. Kasnije im je dozvoljeno da nastave studije slikarstva, sem Mići Popoviću, sa obrazloženjem da je "svršen slikar pa mu Akademije više nije potrebna". Popović je nastavio da uči sam, uz pomoć profesora Ivana Tabakovića.
Prvu samostalnu izložbu održao u Beogradu 1950. godine. Počeo da objavljuje kritike i eseje 1950. godine.
Oženio se Verom Božičković 1949. godine sa kojom odlazi u Pariz 1951. na šest meseci, a potom 1952. u kome u nekoliko navrata ostaje do 1959. Boravio u Njujorku 1980-1981. i bio gostujući profesor na Njujorškom državnom univerzitetu u Olbaniju 1982.
Za dopisnog člana SANU izabran je 1978, a za redovnog 1985.
Mića Popović je prošao kroz nekoliko slikarskih faza od kojih su najpoznatije "enformel" (francuski: informel, bez forme) u periodu 1959-1969. i "slikarstvo prizora" od 1969. do 1979.
Ozbiljan preokret u Popovićevoj umetnosti nastaje na samom početku studiranja na Akademiji. Sukob dve ideologije profesora te škole, onih koji su vatreno zastupali novu ideologiju socijalističkog realizma i drugih, starijih koji su u tišini ostali privrženi predratnoj estetici poetskog realizma, i intimizma nikako nije odgovarao mladom slikaru koji je video da tu nešto nije u redu, ali tada nije razumeo šta.
Ali, ubrzo je shvatio da mu školski program rada nikako ne odgovara, pa je nagovorio drugove iz svoje klase da samoinicijativno, pre kraja školske godine odu u Dalmaciju i da se, posle kratkog traženja, na nekoliko meseci zadrže u Zadru. Tada i nastaje mit o "Zadarskoj grupi", prvoj koja je nastala u novoj Jugoslaviji.
Mića Popović je u istoriografiji postavljen na sam vrh tog novog talasa u našem slikarstvu, ne samo po delima koje je stvarao već i po nekolikim kritičkim opservacijama koje su toj umetnosti dali neophodnu teorijsku osnovu.
Na početku osme decenije otpočinje svoju poslednju avanturu - "slikarstvo prizora". Prevratnički povratak u figurativnost neminovno ga je odveo u angažovano slikarstvo koje je kao "poslednja odbrana jednog naroda" moralo da pokaže umetnikov jasan politički stav.
U "Heksagonalnom prostoru" sa prijateljima: Živoradom Stojkovićem, Borislavom Mihajlovićem Mihizom, Dobricom Ćosićem, Lazarom Trifunovićem i Antonijem Isakovićem on 1970. godine obznanjuje početak javnog disidentskog delovanja kome je ostao privržen do devedesetih, kada u uslovima višestranačja prelazi u opoziciju.
Nimalo nije slučajno da je poslednji javni nastup, već vidno umoran i bolestan imao neposredno pred smrt ispred pobunjenih studenata beogradskog univerziteta 1996. godine.
Centralno mesto ukupnog slikarskog opusa Miće Popovića, gledano retrospektivno, u svim fazama, bilo je sudbinsko osećanje tragičnosti postojanja - koliko individualnog, toliko i kolektivnog.
