I omot za ploču je umetnost
Nedavno je u srcu Beograda u Kući legata u Knez Mihailovoj ulici otvorena izložba za prave dizajnerske sladokusce. Povodom 60 godina od postojanja Beogradske politehnike bivši i sadašnji profesori dobili su priliku da izlože najznačajnije radove iz svog opusa.
Prepun izložbeni salon i veliki broj ljudi koji je na stepeništu čekao da uđe i vidi ovu neobičnu i raznovrsnu postavku radova iz različitih umetničkih oblasti dokazao je da je beogradska publika dugo čekala na ovakav događaj.
Ova izložba predstavlja svojevrsni presek dizajnerskih i umetničkih radova nastavnika, kojom se javnosti predstavljaju dometi dizajnera i umetnika čija su kreativna rešenja i umetničko stvaralaštvo obeležili kulturu i svakodnevicu, ne samo našeg područja nego i Evrope. Kako kažu organizatori, ona predstavlja zanimljiv sklop različitih generacija, dizajnerskih procesa, likovnih poetika i medija u čijim okvirima nastavnici stvaraju svoja dela.
Portret Indijanca
Podeljena je u nekoliko celina. Posetioci mogu da vide radove kako iz likovne umetnosti, tako i interesantna dela iz oblasti industrijskog i grafičkog dizajna. Idejna rešenja ambalaža, omota muzičkih ploča i CD-ova, slike, mozaici, digitalne fotografije, statue, grafička rešenja omota knjiga, kolaži i još mnogo toga zadovoljiće potrebe i najzahtevnijeg umetničkog znalca.
Izloženi su radovi mnogih značajnih imena iz oblasti dizajna poput doajena Gojka Varde i Miodraga Vartabedijana Varte, preko Ivana Lukovića, Aleksandre Šaranović, Petra Radlovića, Gordane Kapunac, Davora Dukića, Duška Trifunovića, Anamarije Vartabedijan, Vukana Ćirića, Maje Milinić Bogdanović i mnogih drugih.
Anamarija Vartabedijan, umetnica i ćerka Miodraga Vartabedijana Varte, istakla je da se veoma raduje zbog ove postavke.
- Ideja je bila da proslavimo 60. rođendan Beogradske politehnike na neki način, a to se poklopilo sa 25 godina postojanja odeljenja za dizajn. Pa kako bolje proslaviti nego izložbom. Prostor je izvrstan. Kolege su same birale čime će se predstaviti na najbolji mogući način. Neko je izabrao da to bude retrospektiva onoga što je radio, nego je izabrao da se predstavi u okviru neke teme. Retrospektive su posebno zanimljive u oblasti industrijskog dizajna, jer možete da vidite kako je to izgledalo nekada, a kako danas, i koliko se napredovalo u toj oblasti - kaže Anamarija.
Njen otac je osnivač smera za grafički dizajn, pa se potrudila da predstavi bar mali deo spektra njegovih radova.
- O njemu ne bih pričala mnogo. Mislim da njegovi radovi govore o njemu mnogo bolje nego bilo ko drugi. Što se tiče mojih dela, predstavila sam se ilustracijama, katalozima koje sam dizajnirala, omotima CD-ova. Na primer, dizajnirala sam album za Ortodoks Keltse i mnogima je baš to rešenje posebno zanimljivo. Tu je i portret mog oca, koji sam ja napravila i portret Indijanca kojima sam želela da predstavim sebe i u tom svetlu likovne umetnosti - naglašava naša sagovornica.
Vizionarski potez
Iza sebe ima 42 samostalne izložbe slika, rok fotografija, ilustracija, knjiga i mozaika u zemlji i inostranstvu, a sa porodicom Vatrabedijan je izlagala 18 puta.
Kako kažu organizatori izložbe, još pre šest decenija, uvedena su ključna načela i temelji nastavnih programa dizajnerskih smerova u okviru kojih se prepliću znanja i iskustva dizajna i tehnologije. Dobru tradiciju edukativne metodologije nastavili su da unapređuju i razvijaju u godinama koje su sledile. Tako su se izrodili smerovi posvećeni dizajnu u različitim oblastima.
Direktorka Visoke Strukovne škole Beogradske politehnike prof. dr Marina Stamenović ističe da je ova izložba odlična prilika da se studenti, ali i šira javnost, temeljnije upoznaju sa dizajnerskim i umetničkim radom svojih nastavnika.
- U Beogradskoj politehnici su godinama studente učili najbolji stručnjaci, umetnici našeg društva. Sada smo njihove radove okupili na jednom mestu. Ova izložba je prikaz promena u kulturalnom, likovnom i estetskom statusu dizajna i umetnosti. Osnivanje odeljenja za dizajn nekad je bio vizionarski potez, koji je iza sebe ostavio i ostavlja prostor za nadogradnju u decenijama koje dolaze - rekla je Marina Stamenović.
Među autorima čiji su radovi privukli veliku pažnju je i likovni umetnik Ivan Luković. Pored bogatog umetničkog opusa, dubok trag ostavio je tokom godina profesorskog rada na odeljenju za dizajn.
- Od kada je smer za dizajn osnovan, bio sam deo njega. Polako smo se borili da dobijemo sve više i više prostora za neke naše zanatske predmete i uspeli smo da nešto uradimo. Ovde u Kući legata je mešavina različitih radova koji spadaju u kako u likovne, tako i u primenjene umetnosti. Tako nešto nije česta pojava, da na jednom mestu bude objedinjeno toliko značajnih autora, i meni je bilo pravo uživanja da vidim radove svojih kolega zajedno sa svojim - rekao je za "Vesti" Luković.
Vartografija kao nasleđe
Pored značajnog opusa Gojka Varde o čijem su radu "Vesti" pisale, značajno mesto na izložbi zauzeli su radovi Miodraga Vartabedijana Varte. Njegovo ime dobro je poznato svima koji su posvećeni dizajnu. Školovao se na beogradskoj Akademiji primenjenih umetnosti.
Priredio je više od 40 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, i učestvovao u više od 250 grupnih izložbi. Kako je njegova porodica brojala dosta umetnika, od 1994. do 2005. godine organizovao je brojne izložbe radova porodice Vartebedijan. Dobitnih je 85 nagrada. Bio je dugogodišnji umetnički urednik Jugoslovenske revije. Bio je profesor grafičkog dizajna Beogradske politehnike.
Miodrag Vartabedijan je najveće domete ostvario u realizaciji svojih slikarskih majstorija pretočenih u vrhunski dizajn knjiga i časopisa. U pojam umetnosti uveo je nov pojam "vartografija" - njegove specijalno urađene grafike, autentične otiske sa krajputaša i raznovrsnog narodnog kulturnog nasleđa.
Dizajnirao je fotomonografije: "Pećka patrijaršija", "Rusija", "Hilandar", "Cigani sveta" , "Tibet" (štampan na 14 jezika u 240.000 tiraža), "Studenica" i mnoge druge. Neke od najznačajnijih, imali su priliku da vide posetioci izložbe u Kući legata.
Trodimenzionalni objekti
Priliku da izloži svoje radove dobila je i profesorka Odeljenja za dizajn Maja Milinić Bogdanović. Neobični odevni predmeti nazvani "Fantazma" privukli su veliku pažnju posetilaca. Dizajn tekstilnih fleksibilnih materijala primenom aditivne proizvodnje, tema je njenih radova.
- Želela sam da istražim nove estetike fleksibilnih struktura površina u okviru dizajna tekstila. Kreativnom upotrebom biorazgradivih materijala aditivnom proizvodnjom realizovane su tekstilne površine koje imaju svoju upotrebnu vrednost u odevnom tekstilu. Cilj rada je afirmacija aditivne proizvodnje u oblasti dizajna tekstila kreiranjem nosivih materijala proizvedenih FDM tehnologijama modelovanja topljenim depozitima-filamentima koji se nanosi u slojevima stvarajući trodimenzionalne objekte - rekla je Maja.
Neobični kolaži
Umetnica Natalija Simeonović je predstavila je autoportrete dimenzija 30 x 30 cm, dobijenih kombinacijom analognih kolaža i digitalno obrađenih fotografija. Reč je o "izvodima" iz vizuelnog dnevnika umetnice u kojima, kako se navodi, ona psihološki i vizuelno različito intoniranih parafraza vlastitog sopstva, preispituje egzistencijalnu poziciju savremene individue. Kako kaže, ona reaguje na aktuelnu krizu individualnosti, pa istražuje neke oblike disocijacije savremenog sopstva. Na svojim autoportretima ona spaja u jedno društvene i privatne aspekte ovog fenomena, postavljajući sebe kao neku vrstu lakmus papira. Na taj način, autorka zauzima ambivalentan stav, skrivajući i otkrivajući sebe u drugom i drugost u sebi.
- Ja ne volim mnogo da pričam o svojim delima, ili da ih objašnjavam. Publika je ta koja će svakoj slici dati neko svoje, lično značenje. Verujem da svako moje delo ima onoliko značenja koliko ima ljudi koji su to delo pogledali - rekla je Simeonovićeva.
