Crnjanski kao politički stranac - sudbina Srba u 20. veku
Sudbina Miloša Crnjanskog je sudbina srpske kulture, ocenio je prof. dr Milo Lompar na promociji monografije "Crnjanski, biografija jednog osećanja". Milo Lompar, koji je i predsednik Zadužbine Miloš Crnjanski, u fokus istraživanja "Biografije jednog osećanja" postavlja položaj velikog pisca u srpskoj kulturi.
"Srpska kultura ne može se zamisliti bez Crnjanskog"
"Crnjanski je bio izopštenik, na margini u svim životnim deonicama. Bio je večni stranac u srpskoj kulturi. Ali i pored statusa marginalnosti, njegovo delo sija svom vrednošću i snagom jezika u srpskoj i stranim kulturama", napisao je Lompar u kapitalnom delu koje je na proteklom Sajmu knjiga u Beogradu proglašeno izdavačkim poduhvatom godine.
Profesor dr Zoran Avramović istakao je da je Crnjanski bio na margini, ali da se naša kultura i književnost ne mogu zamisliti bez njegovog dela. Avramović je ocenio da je Crnjanski, kao politički stranac, metafora srpske sudbine u 20. veku. On se osvrnuo i na razlike između Miloša Crnjanskog i Iva Andrića, koje je Milo Lompar naveo u monografiji.
- Postoje bitne razlike u svim oblicima stvaralaštva. Crnjanski je u kulturi i društvu subverzivan, Andrić je oportunista. Crnjanski je sam, na margini, Andrić je u centru kulture… Andrić predstavlja jezičku normu, Crnjanski medije. Andrić u odnosu na Krležu nije bio državni pisac, ali je bio javni spomenik… Andrić je upotrebljiv, Crnjanski nije… Crnjanski je bio izopštenik na margini u svim životnim deonicama - ističe Avramović.
Profesor dr Jovan Popov ocenio je da monografija "Crnjanski, biografija jednog osećanja" predstavlja remek delo savremene srpske esejistike. U središtu pažnje, napomenuo je Popov, našle su se tri čuvene polemike vođene krajem dvadesetih i početkom tridesetih godina, u periodu koji Lompar naziva "prekretnim godinama piščevog života".
Prvu polemiku vodio je Crnjanski 1929. sa književnim odborom Srpske književne zadruge, drugu u martu 1932. sa "Nolitom", a treću 1934. sa Miroslavom Krležom.
- U proleće 1934. godine napisao je članak "Oklevetani rat", koji nije napisao radi apologije rata, kako su ga tumačili, već radi veličanja herojstva odbrambenog rata, u prvom redu srpskog. I mada je u ovoj polemici bio najubedljiviji do tada, ona mu je umesto satisfakcije donela jednu dubinsku autsajdersku identifikaciju - rekao je Popov.
- Reputacija nacionaliste, desničara i simpatizera Pašića, koju su mu pre rata pribavili levičari u Jugoslaviji, sustigla ga je i u Britaniji. Uprkos svim kvalifikacijama koje je posedovao, za njega dostojnog posla u Londonu nije bilo, dok ga je u domovini Marko Ristić proglasio mrtvim pesnikom. On se, kaže Lompar, u najmračnijoj deceniji svog života, između 1945. i 1956. godine, našao opkoljen sa svih strana - rekao je Popov.
