Grobovi junaka zarasli u korov
Pre 100 godina oni su ostavili svoje kosti na Kajmakčalanu utirući put srpskoj vojsci ka konačnom oslobođenju otadžbine u Velikom ratu. Pali srpski vojnici nisu mogli ni pretpostaviti da će vek kasnije mnoge njihove večne kuće biti bez obeležja, zakorovljene i zaboravljene.
Nažalost, umesto da se njihovi potomci i država staraju o takvim mestima, kako to priliči jednom narodu, a posebno onom koji je pobedio u Velikom ratu, sve se svelo na dobru volju pojedinaca, o čemu svedoči izložba "Srpska vojnička groblja iz Velikog rata - pronalaženje i uređivanje" otvorena u Muzeju Jadra.
Na više panoa autor izložbe Dragan Vasić prikazao je rad Udruženja za negovanje i čuvanje srpske baštine "Kajmakčalan" koje poslednjih nekoliko godina radi na pronalaženju zatravljenih i nepristupačnih grobalja srpskih vojnika koja se nalaze na teritoriji Makedonije, odnosno na kajmakčalanskom bojištu.
Pozivi sa svih strana
Osvajanjem Kajmakčalana 1916. godine oslobođena je površina od oko 1.600 kvadratnih kilometara, a na tom prostoru u svakom selu postoji, ili je bilo, groblje srpskih junaka palih tokom proboja Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu.
- Lozničani mogu videti fotografije koje ilustruju naše radove na uređenju srpskih vojnih grobalja na području Kajmakčalana. Svake godine dođemo u Skočivir i odatle odlazimo na svakodnevno uređivanje grobalja i uvek otkrijemo neko novo, sakriveno šumama i korovom. Očistimo taj prostor i označimo prilazne puteve da oni koji žele mogu doći da odaju počast palim srpskim vojnicima. Ta groblja propadaju, zapuštena su, odavno su istrunule drvene krstače. Nema više oznaka, imena i ne zna se ko počiva u grobu. Prema Arhivu Jugoslavije, bilo je 81 mesto u kojima je sahranjeno od jednog do 500 vojnika, a dosad smo ih našli tridesetak! Raduje me što skoro svakodnevno imam pozive ljudi koji pitaju za pretke poginule na tom području. Zvao me čovek iz Kuršumlije koji je posle sto godina saznao gde mu je poginuo pradeda. Poslao sam mu fotografiju spomenika i on je godinu dana kasnije došao i pomagao nam na uređenju tog groblja. Ima još takvih primera, ljudi su dolazili čak iz Amerike da nađu grobove predaka palih na kajmakčalanskom ratištu - priča Stanoje Stojković, predsednik Udruženja ''Kajmakčalan'', koje ima oko 260 članova.
Prva ovakva izložba održana je početkom novembra u Zemunu, a posle Loznice u planu su gostovanja u Šapcu, Nišu, Novom Sadu i u mestu Vojvoda Stepa, na granici sa Rumunijom. Stojković kaže da će Udruženje ''Kajmakčalan'' nastaviti da traži srpska vojnička groblja i uređuje ih, a pozvao je i Lozničane da im se priključe.
Humana misija
Muzej Jadra je od početka obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata 2014. pa dosad imao dvadesetak izložbi posvećenih tom periodu. Goran Vilić, istoričar i upravnik Muzeja Jadra, kaže da je to što radi Udruženje "Kajmakčalan" veoma humano, a ujedno identifikuju groblja i one koji tu počivaju.
To je bitno za istoričare koji se bave tom tematikom, ali i za potomke čiji su preci ostali tamo i zaboravljeni su sto godina, pošto niko nije vodio računa o tim grobljima.
- Na području Grčke postoji 250 grobalja koja su mahom ekshumirana, a poginuli srpski vojnici nalaze se na zajedničkom groblju na Zejtinliku gde počiva njih 7.441. Na području Makedonije vođene su najžešće borbe prilikom proboja Solunskog fronta i na tom prostoru je poginulo oko 9.000 vojnika. Uglavnom se za njihova groblja nije znalo, a i ona groblja za koja se znalo nisu bila u dobrom stanju - rekao je Vilić.
Članovi "Kajmakčalana" uređivali su vojnička groblja u mestima Dobroveni, Grunište, Živojno, Skočivir, Budimirci, Bač, Petalino, a na izložbi su prikazane i fotografije grobova nekoliko vojnika iz Podrinja koji su poginuli na Solunskom frontu. Lozničani će narednih dana moći da posete ovu postavku i posle jednog veka od Velikog rata saznaju kako (ne)čuvamo sećanje i večne kuće naših predaka.
Pomoć države
Stojković ističe da je Udruženje za negovanje i čuvanje srpske baštine "Kajmakčalan" osnovano 2015. godine.
- Doduše, mi još od 2009. uređujemo srpska vojnička groblja na terenu Kajmakčalana. Prve godine imali smo podršku opštine Stari grad, obraćali smo se prvih godina državi i, kada smo videli da od toga nema ništa, digli ruke, ali je sada nadležno ministarstvo pomoglo ovu izložbu - istakao je Stanoje Stojković.
