Kusturica: Sukobi na Balkanu nastaju jer mi volimo da mrzimo
Proslavljeni reditelj Emir Kusturica veruje u budućnost Srbije u kojoj se, kako kaže, "trenutno vodi jedna razumna spoljna politika, nasleđena od Tita".
- Mi nemamo drugi izbor, samo je pitanje da se svetosavska ideja "ni Istok, ni Zapad", previše ne pretvori u "Istok i Zapad", a mi smo sve bliže tome. Međutim, to je jedna bolest koja je zahvatila svet, gde se posebnosti poništavaju u ime opštosti - ističe on u razgovoru za Tanjug.
Nije siguran, kako dodaje, da ti procesi u konfrontaciji svetskih sila neće biti zaustavljeni i preusmereni u boljem pravcu, u pravcu zaštite identiteta i zaštite kulture u kojoj smo ukorenjeni.
"Mi na Balkanu gajimo ljubav prema mržnji"
- Sukobi koji ovde nastaju ne nastaju zbog toga što postoje kulture koje su kompatibilne, nego kao posledica činjenice da mi zapravo na Balkanu gajimo ljubav prema mržnji. U Srbiji je još ponajbolje, ali oni manji to instrumentalizuju i od toga prave politiku - smatra Kusturica.
Na pitanje da li srpski narod može da sačuva svoj identitet u eri globalizma i nametanja tuđeg, Kusturica podseća na kraj Andrićevog romana "Na Drini ćuprija":
Pročitajte još:
* Amerika borbu protiv Rusije počinje u Beogradu
- Zadužbinar se penje uz brdo, a ljudi su puni ideja o promeni u Prvom svetskom ratu gde neminovnost promene stiže. Taj čovek trči uz brdo i na kraju izdišući predstavi svet definitivno poraženog feudalizma. Srpski narod tu pobedu je izvodio nekoliko puta i uvek bivao sprečavan od velikih sila - kaže Kusturica.
On skreće pažnju da se metodi uništavanja koriste od prve pojave Napoleona do Austrougarske, od prve zabrane ćirilice, koju je uveo austrijski car za vreme Meterniha, pa do danas.
Ideja o opstanku nam je u nacionalnoj svesti
Ali, on veruje u ljude koji žive u Srbiji i u ideju o opstanku, koja je, kaže, ugrađena u nacionalnu svest.
- Mislim da postoji nasleđe ideja opstanka koje se unutar našeg nacionalnog korpusa suprostavljaju, ali, na kraju, one dolaze na dnevni red u svaku kuću, na svaku slavu i na svaki događaj koji pravi zapravo transfer u budućnost. Utoliko ja verujem u našu budućnost - naglasio je Kusturica.
Primećuje, ipak, da je ambijent u kome živimo destruisan pritiskom na ljudske živote koji su svakodnevni i relativno uspešni.
Tuča Amerikanaca, Rusa i Kineza može da dovede do sudnjeg dana
- Od svega se najviše razvija i dugitalizuje oružje, ono postaje sve sofisticiranije i ta tuča između Amerikanaca, Rusa i Kineza je zapravo sve ugrejanija i može da dovede do sudnjeg dana - kaže on.
U parku prirode Mokra Gora, za koji sa ponosom ističe da nije "objekat divljeg kapitalističkog duha eksploatacije" i da je "usporio uticaj novca i kapitalizma", Kusturica skreće pažnju na opasnost od liberalnog kapitalizama koji nastao kao najbolji model za egoističnog čoveka.
- Finansijski kapital drži se u malom broju ruku i vrti se od ruke do ruke velikih faraona koji stoje iza multinacionalnih kompanija, a oni su deo vojno-industrijskog kompleksa koji u svetu proizvodi ratove - smatra Kusturica.
Hamburger i pljeskavica
On kaže da se od 1945. godine ta tendencija ne zaustavlja i neprestano budi rat kao jednu ne samo materijalnu nego i psihološku kategoriju, koja vrti kapital, profit u jednu kružnicu u kojoj mi živimo.
Kusturica primećuje i uvreženo mišljenje da oni koji drže do identiteta nisu za mir, a za mir su oni koji su kao plaćeni od nevladinih organizacija da se bave mirom, korupcijom.
- Oni traže nešto što bi trebalo konstatno da nas uznemiruje i da nam stvara utisak da je jedino globalizam zapravo sreća što je obrnuto od stvarnosti, jer čovek može da shvati odmah da je svaki premaz na hamburgeru zapravo otrov, a da je originalna pljeskavica sa lukom mnogo bolji proizvod, a da ne govorim o paradajzu koji, kada treba da ga proizvedemo u 100 milijardi tona, ne može da bude ukusan i dobar za čoveka - rekao je Kusturica.
