Amerika i zvanično promenila "državnog neprijatelja broj 1"
Izjava potpredsednika SAD Majka Pensa da ruski "pokušaji mešanja" u američke poslove nisu ništa u poređenju sa onim što radi Kina, kao i Trampova izjava u Ujedinjenim nacijama da će Kina pokušati da utiče na ishod američkih izbora, date su u funkciji unutrašnje borbe u SAD, smatra dr Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije.
Predsednik Tramp trpi neverovatan pritisak Demokratske stranke, delova republikanaca i medija, a posebno Stejt departmenta - FBI, CIA, dobrog dela Pentagona uključujući i Matisa - koje do danas nije stavio pod svoju kontrolu, dodaje sagovornik Sputnjika.
- Zbog toga Tramp skreće pažnju na Kinu kako bi deo pritiska skinuo sa sebe zbog stalnih optužbi kojima je izložen. Što se tiče priča o mešanju u izbore, posebno onih koje dolaze iz atlantističkih krugova, veoma su licemerne - kaže Gajić.
Kao primer licemerja navodi referendum u Makedoniji, gde se veliki broj zapadnih političara mešao u njihov ishod, što nikome nije smetalo ali su nedokazani sajber-napadi razlog da se već dve godine protiv Rusije i Trampa vodi kampanja bez presedana.
- Mislim da je Pens na taj način pre svega dao podršku svom predsedniku. Ne zna se ni da li postoje konkretni dokazi o kineskom mešanju, ali mešala se Kina ili ne, to je manje bitna stvar. Suština je u unutrašnjoj borbi koja nikako ne prestaje u okviru SAD, i Zapadu u celini. Poslednjih nekoliko godina prisustvujemo žestokoj unutrašnjoj borbi koja je i politička, ali je, pre svega, ideološka - ističe Gajić.
Pročitajte još:
* Rusija upozorava SAD: Ako ovako nastavite...
Prema Pensovim tvrdnjama, Peking je mobilisao "sakrivene agente uticaja" i koristi propagandu da promeni shvatanja Amerikanaca prema politici Kine koja namerava da iskoristi sve nesuglasice između federalnih i lokalnih vlasti u SAD ne bi li uticala na preduzeća da osude trgovinsku politiku SAD.
Komentarišući Pensove optužbe, Gajić kaže da su Kina i SAD konfrontirane, i da, praktično, još od Obamine doktrine iz 2011. godine postoji jedno strateško usmeravanje pažnje ka Kini. Oko 60 odsto američke flote nalazi se u Južnom kineskom moru, a nedavno su Amerikanci odlučili da povuku raketne sisteme "Patriot" sa Bliskog istoka, podseća naš sagovornik.
- Ne bih sveo sve Pensove ocene na propagandu. Vrlo je moguće da takvih pokušaja ima i ne bih se iznenadio, jer Kinezi su poznati po industrijskoj špijunaži, ali i po vojnoj. Videli smo da njihov najbolji lovac-bombarder podseća na Su-35 što znači da su imali određene informacije u kom smeru se konstrukcija tog aviona razvija - kaže Gajić.
I Kina i SAD se ponašaju kao velike sile, odnosno prate sopstveni interes i ovu drugu stranu vide kao konkurenta, prepoznaju potencijalne namere da sabotiraju određene stvari u svojoj državi, a u suparničkoj državi pokušavaju da vrše neki uticaj zarad svojih interesa.
Gajić smatra da će se odnosi između SAD i Kine dodatno zaoštravati narednih godina, ali intenzitet zaoštravanja u dobroj meri će zavisti i od unutrašnje borbe unutar SAD.
Snagama koje su izgubile izbore 2106. godine, a koje personifikuje Hilari Klinton, u fokusu je Rusija kao glavni politički protivnik, dok je američkim ekonomskim protekcionistima, a Tramp svakako spada u tu grupu, Kina glavni takmac zato što je već postala najveća svetska fabrika, a uskoro postaje i najveća globalna ekonomija.
- To je prosto razlika u percepciji. Globalističke sile koje je personifikovala Hilari Klinton vide Rusiju kao najveću zemlju i vojnog i ideološkog suparnika, dok u Trampovom kampu ne postoji ideološki ili vrednosni sukob sa Rusijom i zbog toga im je Kina u fokusu - smatra Gajić.
On podseća da Tramp dolazi iz sveta biznisa i da mu je jasno na koji način se američka ekonomija restruktuirala.
- Poslednjih decenija, američka ekonomija je deindustrijalizovana, a realni poslovi preseljeni su na Pacifik i Daleki Istok. Motor svetske proizvodnje postala Kina i zbog toga je u fokusu Trampove administracije - zaključio je Gajić.
