Milošević hteo da bude novi Tito
I ove godine najveća svetska obaveštajna agencija, američka CIA, objaviće izveštaj o svakoj državi sveta. Iako je ovaj godišnji izveštaj javan i odnosi se na glavne činjenice o svakoj zemlji, njenoj teritoriji, stanovništvu, geografiji, politici, vojsci, infrastrukturi, transportu, podaci ovde sakupljeni daju zanimljivu sliku.
Ono što je tajno i što ova agencija ne objavljuje jesu stotine hiljada izveštaja koje rezidenti CIA, u maniru svake ozbiljne obaveštajne službe, šalju svakodnevno centrali u Lengliju. O tome šta i kakva saznanja CIA prikuplja moglo se najbolje videti pre nešto više od godinu dana kad su, po naređenju tadašnjeg predsednika SAD Baraka Obame, objavljeni izveštaji CIA beleženih u prvih pola veka postojanja ove agencije, odnosno do kraja devedesetih godina, po Zakonu o slobodi informacija.
Mnoge stvari iz tih izveštaja koji se odnose na tadašnju SFRJ ili Srbiju, nisu mnogo iznenadili, već je veće zaprepašćenje bilo kakvim banalnostima se ova tajna služba bavila i kakve je sve podatke prikupljala. Teme interesovanja su bile lista kandidata za prezidijum SKJ, proizvodnja uglja u Kolubari, zašto opada prinos pšenice u Vojvodini, turistička sezona na primorju. Među gomilom izveštaja poslatih iz Beograda i onih pisanih u Vašingtonu nalazi se pravo bogatstvo informacija i izuzetno ozbiljnih analiza, koji bacaju drugo svetlo na mnoge događaje koji su i danas za građane Srbije i bivše SFRJ ostali enigma.
Potraga za nacistima
CIA se posle kraja hladnog rata bavila i potragom za preostalim nacističkim raznim zločincima, pokazuje jedan od dokumenata.
"Kolaps Sovjetskog Saveza i kraj hladnog rata označava najveći napredak u istragama nacističkih zločina posle Nirnberškog suđenja. Po prvi put posle Drugog svetskog rata tenzije između Istoka i Zapada ne komplikuju potragu za pravdom. Broj istraga je dramatično porastao. Nil Šir, direktor Kancelarije za specijalne istrage, izjavio je da su sada zaposleniji nego ikada pre. Američki istražitelji su dobili pristup ruskim i arhivama zemalja Istočne Evrope, koji im do sada nisu bili dostupni. Dokumenta su nam ukazala na nove dokaze za nacističke kolaboratore koji su živeli u Istočnoj Evropi, a koji su počinili zločine i posle emigrirali u Sjedinjene Države. Do 1999. godine, ovi dokumenti su nam pomogli da oduzmemo državljanstva za 63 osobe i da deportujemo 52 ratna kriminalca iz SAD", piše u jednom od izveštaja.
Tako se u jednom dokumentu koji je objavila CIA, a odnosi se na sastanak u Stejt departmentu od 5. novembra 1982. godine, raspravlja o teškoj ekonomskoj situaciji u SFRJ posle smrti Tita i traže načini kako da se poboljša ekonomija i reše problemi nagomilanih dugova. Iz ovog spisa jasno se zaključuje da je stabilnost Jugoslavije zavisila od kredita sa Zapada.
Sastanak je vodio Pol Bremer, kasnije poznat po tome što je bio okupacioni guverner Iraka posle invazije SAD. Na tom sastanku prisustvovali su predstavnici kancelarije američkog potpredsednika, Saveta za nacionalnu bezbednost, CIA, ministarstava poljoprivrede, trgovine, odbrane, finansija, Federalnih rezervi, Trgovinske komore, Eksim banke i Kancelarije za budžet. Tema sastanka bila je Jugoslavija, odnosno kako naći način da se ona izvuče iz ekonomske i političke krize, ali i prvi put se otvoreno navodi zašto su SFRJ i Tito bili značajni Americi, a to je "slabljenje sovjetske imperije".
Jedan od dokumenata se odnosi i na period dolaska Slobodana Miloševića na vlast. U izveštaju 3. oktobra 1988. godine navodi se da "zbog napora srpskog partijskog šefa Slobodana Miloševića za srpskom nacionalističkom agendom, postoji mogućnost političkih konfrontacija i nasilja u sledećih nekoliko nedelja".
Vapaj za kreditima
Navodilo se da rukovodioci SFRJ dolaze u SAD i traže pomoć, kao i da su insistirali da se ne obavlja reprogramiranje dugova jer bi se time videla ekonomska slabost države, već su rešenje videli u novim kreditima. Zabeleženo je da američki sagovornici nisu mogli da objasne jugoslovenskim političarima da Stejt department ne može da da kredit već to čine privatne banke i međunarodne finansijske institucije, kao i da će to biti objašnjeno Lazaru Mojsovu koji je trebalo da dođe u posetu Vašingtonu. Zaključuje se da je u američkom nacionalnom interesu da se Jugoslaviji pomogne i da treba da se na svaki način nađe rešenje te krize.
"Miloševićev neposredni cilj jeste da Republika Srbija dobije veću kontrolu nad dve autonomne pokrajine Kosovom i Vojvodinom. On pokušava da zastraši ostale regionalne lidere da bi podržali izmenu ustavnih amandmana, koji bi ojačala srpsku vlast, a to radi ohrabrujući masovne srpske demonstracije u regionu. Mi verujemo da je Miloševićem dugoročan cilj verovatno da povrati srpsku hegemoniju u Jugoslaviji, sa njim kao dominantnim liderom u stilu Tita", piše u izveštaju.
Obrađivali su i stanje u novonastalim državama na razvalinama SFRJ. Tako se u jednom nacrtu radnog dokumenta iz 1999. godine, ne tako pohvalno govori o novoj hrvatskoj vlasti.
"Posle proglašenja nezavisnosti 1991. godine, hrvatska vlada, pod predsednikom Franjom Tuđmanom, slavila je hrvatski fašistički režim iz vremena rata, poznatih kao ustaše. Tuđman strasno negira da su ustaše počinile zverstva tokom rata i postavlja preživele ustaše na visoke pozicije u Vladi Hrvatske", navodi se u kritičkom izveštaju prema hrvatskim vlastima.
