Počeo jubilarni Bitef: "Ako izgubimo kulturu, gubimo svoje pamćenje!"
Američki reditelj i dramski pisac Robert Vilson otvorio je u nedelju uveče jubilarni 50. Bitef, ističući da je to neverovatan festival, koji je tokom svojih 50 godina pokazivao put i ostao prozor u svet.
Vilson je u polučasovnom govoru na Velikoj sceni nacionalnog teatra, koji je počeo dugim ćutanjem, ispričao da je na studijama arhitekture u Njujorku, kada je dobio zadatak da za tri minuta projektuje grad, nacrtao jabuku i u njenom središtu kristalnu kocku.
- Gradu je potrebno jezgro koje može da reflektuje univerzum, svet, kao što je srednjovekovno selo imalo katedralu kao svoje središte, mesto gde su se ljudi okupljali tražeći prosvetljenje, znanje. To je bio Bitef proteklih 50 godina - naglasio je Vilson.
On je podsetio da su Bitef, Beograd i Jugoslavija bili koproducenti, sa još pet zemalja, opere "Ajnštajn na plaži", koju je režirao.
- Bitef je preuzeo rizik da producira delo pre nego što je napisano u saradnji sa tada relativno nepoznatim kompozitorom Filipom Glasom. Hvala ti, Bitefe, što si posejao to seme - rekao je priznati američki autor.
On se prisetio i da je izvođenju njegovog komada "Pismo kraljice Viktorije", na Bitefu početkom sedamdesetih godina, prisustvovao Josip Broz Tito.
- Posle predstave došao je u moju garderobu. Ništa nije rekao o mojoj predstavi. Rekao je: "Gospodine Vilson, poznajete li Elizabet Tejlor?" Odgovorio sam da je ne poznajem i on je otišao - ispričao je Vilson, nasmejavši publiku u Narodnom pozorištu.
- Hvala što ste me ponovo pozvali večeras ovde, posle 45 godina - rekao je Vilson, vidljivo dirnut tim gestom.
On je naglasio da je pozorište nešto jedinstveno, da ono okuplja slikare, skulptore, ples, muziku, poeziju, arhitekturu, ljude iz različitog ekonomskog, političkog i socijalnog miljea koji u tom "forumu dele nešto zajedno".
- Moramo da podržimo i zaštitimo institucije i festivale kao što je Bitef. Ako izgubimo kulturu, gubimo svoje pamćenje - poručio je Vilson na kraju svog govora, a beogradska publika ga je pozdravila dugim i gromoglasnim aplauzom.
Vilson se uoči otvaranja festivala osvrnuo na svoj prvi dolazak na Bitef.
- Kada sam prvi put došao na Bitef 1971. nije bilo takvog festivala u SAD. On je okupljao ljude iz različitih zemalja, ljude različitog socijalnog, ekonomskog, političkog, estetskog begraunda. I nekim čudom je preživeo - rekao je Vilson.
On smatra da Bitef čak danas mnogo važniji nego na početku i da je nastavio da bude prozor u svet.
- Odrastao sam u Teksasu, nismo znali gde je Beograd, šta se dešava u Parizu, Brazilu ili bilo gde u svetu. Bili smo veoma izolovani, nikad nismo bili napadani, ne znamo za granice. Mlada smo nacija i nažalost nemamo festival kao što je Bitef, gde bi ljudi, recimo u Teksasu, Sent Luisu, Čikagu, San Francisku i drugim gradovima mogli da postanu svesni šta se dešava globalno. I to je velika razlika između nas i ovoga što vi imate u svom gradu - rekao je Vilson.
"Na leđima mahnitog bika"
Na otvaranju festivala na video bimovima emitovane su scene iz predstava igranih na Bitefu tokom prethodnih decenija, a na programu nakon svečanog otvaranja predstava "6&7" Plesnog pozorišta "Tao" iz Pekinga. Do 2. oktobra pod sloganom "Na leđima mahnitog bika" biće izvedeno ukupno 12 predstava, a značajan segment jubilarnog Bitefa jeste i 28. Kongres Međunarodnog udruženja pozorisnsih kritičara koji će u Jugoslovenskom dramskom pozorištu otvoriti Žorž Bani i Margaret Sorenson.
