I Bogota zapevala pored Miška
Kada je pre četvrt veka krenuo iz Šida put prestonice, Aleksandar Saša Ilić, baletski umetnik i koreograf nije ni slutio da će predstava u kojoj igra jednu od glavnih uloga postati srpski brend i proneti slavu Srbije širom sveta. Rođen je u Sremskoj Mitrovici, a odrastao u Šidu, u gradu koji veoma voli i koji je iznedrio slavnog Savu Šumanovića, a i Filip Višnjić je rođen tu u blizini, u selu Višnjićevo.
Po završetku osnovne škole zaputio se u Novi Sad gde je upisao srednju muzičku školu "Isidor Bajić". Želeo je da bude operski pevač, ali je ljubav prema baletu prevagnula. Stoga se seli za Beograd gde završava baletsku školu "Lujo Davičo", a potom i Fakultet za medije i komunikaciju.
Naš sagovornik je danas prvi solista Narodnog pozorišta, a popularnost je stekao igrajući u brojnim predstavama, pre svega u baletu "Ko to tamo peva".
- Iskreno mogu da kažem da je ovaj komad promenio sliku baleta u Srbiji. Bila je sjajna zamisao da se kultni film Slobodana Šijana pretoči u balet, a sve je ispalo izvanredno - priča Aleksandar.
Po ideji tadašnjeg upravnika Ljube Tadića i direktorke Višnje Đorđević posao postavljanja baleta poveren je hrvatskom koreografu Staši Zurovcu. Premijera je bila 21. decembra sada već daleke 2004. Malo je reći da je publika ovacijama ispratila celu predstavu, a Aleksandar je odigrao čuvenog Miška, koga je u filmu ovekovečio slavni Aleksandar Berček. I tako je stvoren srpski brend - baletska predstava koja je gostovala po celom svetu, a aplauzi i oduševljenje su je pratili svuda: od Egipta, Kanade pa sve do daleke Kolumbije.
- Postali smo apsolutni hit, a sjajna muzika Vokija Kostića očarala je publiku. Sećam se gostovanja u Bogoti, gde smo nastupali sedam dana zaredom. Tražila se karta više, a posebno emotivno je bilo kada su Kolumbijci na srpskom zapevali "Da li sve ovo snevam". Nema veće sreće za umetnika nego kad doživi nešto tako - priča Aleksandar.
I tako sve do juna prošle godine, Aleksandar je igrao Miška, a onda je odlučio da ulogu čuvenog vozača prepusti mlađima.
- Balet je umetnost mladih i čovek treba da zna kad je vreme da se povuče. Sada igram manje zahtevne uloge, koje ne iziskuju toliko kondicije i napora - kaže naš sagovornik.
Publika sada može da ga gleda u ulozi grofa u predstavi "Don Kihot". Uporedo sa baletskom karijerom, Aleksandar je upisao postdiplomske studije na Laban konzervatorijumu u Londonu i postao prvi master koreografije u našoj zemlji. A kada je pre nepune četiri godine u Beogradu počeo da radi Institut za umetničku igru, latio se profesorskog posla. Mladi baletski umetnici više ne moraju da idu u beli svet na školovanje, a Aleksandar uživa što prenosi znanje mladim ljudima. Tako sada, kako ističe, najbolji i najstručniji ljudi, koji su se školovali ne samo u zemlji nego i svetu, podučavaju mlade generacije, a to je najbitnije.
Dragoceno prijateljstvo
- Kad sam došao u prestonicu iznajmio sam sobu kod jedne gospođe u Novom Beogradu. Tu sam, kod moje stanodavke Margite ostao bezmalo deset godina, sve dok se nisam skućio. Slao sam joj razglednice gde god sam se našao širom sveta, a ona dolazila na moje predstave. Iako nije više među živima, pamtim ovo dragoceno prijateljstvo - priča Aleksandar.
- Mi smo nacija ne samo dobrih sportista, nego i mladih ljudi koji sjajno igraju. Igra nam je u krvi i to se vidi na sceni - kaže Ilić.
Ističe da ne bi uspeo ni kao igrač ni kao profesor da sve vreme nije imao punu podršku porodice.
- Otac Radivoj i majka Slavica u potpunosti su me podržali kada sam rekao da ću u umetnike. Nažalost, otac nas je prerano napustio, a danas mi je pored majke najveća podrška 17 godina mlađi brat Milan - kaže naš sagovornik i dodaje da mu ne manjka ni podrška prijatelja.
Ima četiri najbolje drugarice, kojima je ujedno i kum. Srpska izreka da kum nije dugme sjajno se uklopila u Aleksandrovom životu.
Stric sveštenik
- Vernik sam, a naročito volim slave. Ponosan sam jer je moj pokojni otac kao dobrotvor pomogao manastir Privina glava kod Šida, a volim reći da u kući imam "jednu mantiju". Naime, stric mi je sveštenik sa službom u Osijeku.
- Grci kažu da kad čovek peti put postane kum ide direktno u raj. Međutim, ja sam moje kume zamolio da mi ne traže peto kumstvo, jer igrajući se sa kumićima tj. njihovom dečicom već sam u raju, a vala ne mogu ni da uzimam novi kredit za novo kumstvo - smeje se Aleksandar.
Odlukom Skupštine grada Beograda od januara 2017. godine umetnički je direktor Beogradskog letnjeg festivala (BELEF).
- Ovogodišnji BELEF će se održati od 22. juna do 15. jula u našoj prestonici. Bogat muzički, plesni, dramski i likovni program biće otvoren za sve naše Beograđane i goste koji budu boravili u gradu tokom festivala - kaže Aleksandar.
