Region u kulturnoj besparici (1): Film na državnim jaslama

U Srbiji, čija se kultura decenijama nalazi na razmeđi nebeskog i zemaljskog carstva, film je konačno uspeo da izbori svoje zemaljsko prisustvo. Ove godine država je odredila dosad najveći budžet za domaću kinematografiju, koja je dotakla samo dno 2013. godine, kada je u srpskom budžetu za film bilo predviđeno nula dinara.

Z. K. Munja

Kuda ide srpska kinematografija?

Ministar kulture u odlazećoj Vladi Srbije Ivan Tasovac prošle godine je najavio da nema pristojnog društva bez kulture, a za negovanje pristojnosti izdvojeno je pet miliona evra. U prvoj podeli novca Filmskog centra Srbije novac je dobilo šest igranih filmova i 10 dokumentaraca, a najveći iznos od 50 miliona dinara (400.000 evra) dobili su filmovi Nikole Ležaića i Dragana Bjelogrlića.

Budžet za srpski film je duplo veći nego prošle godine, kada je iznosio 2,6 miliona evra, a u prvoj turi je podeljeno 231 milion dinara, dok će u avgustu biti dodeljeno isto toliko. Direktor Filmskog centra Boban Jevtić kaže da je film vrlo skupa rabota, a da je Srbija dosad najmanje ulagala novca od svih država u regionu.

- Trenutno imamo 73 bioskopa sa 118 ekrana i skoro polovina nije digitalizovana. Mi smo jedina zemlja u regionu koja nije uradila digitalizaciju - kaže Jevtić.

Na konkursu su učestvovala čak 144 igrana filma, a novac je dobilo samo šest filmova. Toliki broj filmskih kandidata je začuđujući, jer evropske zemlje imaju 40 prijava po jednom konkursu, pa ispada da u Srbiji ima skoro četiri puta više filmskih projekata. To što Srbija izdvaja pet miliona evra za godišnju filmsku produkciju prava je sitnica prema slavnim jugoslovenskim danima, kada je samo za "Bitku na Neretvi", koja je uvršćena među najbolje ratne filmove svih vremena, budžet bio 12 miliona dolara (danas bi to iznosilo oko 70 miliona dolara).

Na tribini posvećenoj stanju domaće kinematografije održanoj u aprilu ove godine, filmadžije su istakle da su bioskopi u Srbiji i dalje prazni i da ih ima previše, a da mimo državnog finansiranja preostaju samo evropski fondovi koji imaju "specifičan ukus". Dragan Bjelogrlić je rekao da evropske fondove zanimaju samo filmovi ratne, socijalne ili nihilističke tematike.

- "Montevideo" nikad ne bi prošao na nekom konkursu za EU sredstva. On je nastao od domaćih para. Film "Nacionalna klasa" ne bi prošao ni na jednom fondu, pa scenaristi pišu namenski, recimo o ljubavi između Srpkinje i Albanca, kako bi dobili novac iz EU fondova - izjavio je Bjelogrlić na tribini.

Prošle godine je prodat Avala film, srpski Holivud, najveći filmski studio na Balkanu. On je zajedno sa fondom od 640 filmova i 32 hektara zemljišta otišao za 980 miliona dinara ili osam miliona evra, a novi vlasnik je Saša Ćorović, bivši vlasnik taksi preduzeća iz Pančeva. Ukupna vrednost Avala filma 2009. godine procenjena je na 100 miliona evra samo za građevinsko zemljište, a vrednost objekata - 16 miliona. Svih sedam studija Avala filma zakatančeno je. Nekadašnji filmski grad, koji je i tehnički i po kadru bio u rangu holivudskog "Metro Goldvin Majera", zarastao je u korov sa tonskim studijima, laboratorijama, kinotekom, šminkernicama, dok je kolekcija kostima prekrivena paučinom. Ovde su snimani "Skupljači perja", "Orlovi rano lete", "Povratak otpisanih"...

Režiser Srđan Dragojević je kao skupštinski poslanik prošle godine zakazao sednicu Odbora za kulturu posvećenu Avala filmu, pitajući kako je moguće da kompanija Film vej, sa osnivačkim kapitalom od 60.000 dinara, osnovana 30 dana pre aukcije, poseduje sredstva u iznosu od osam miliona evra da kupi Avala film. On je upozorio da se država prema umetnicima odnosi kao da su nepotrebni jer su glumci dobili zamenu u vidu zvezda rijaliti šou programa.

Prodaja Avala filma je, po rečima direktora Jugoslovenske kinoteke Radoslava Zelenovića, samo pokazala da ništa nismo naučili posle privatizacije Beograd filma 2007. godine. Tad je prodata većina beogradskih bioskopa, a novi vlasnik Nikola Đivanović tada je izjavio da su beogradski bioskopi odavno mrtvi i da je on došao samo da ih sahrani.

SUTRA: Region u kulturnoj besparici (2): Balkanski film kao prosjak