Oči pune očevog zavičaja
Njen moćan glas zaustavio je vreme. Te noći, u Domu omladine, bosonoga lepotica obavila je sve duše emocijama razarajućeg džeza koji sudbinski stavlja srce na crtu pred uzavrele emocije ljubavi i tuge. I sama je treptala pred takvom publikom, jer se u njoj našlo nekoliko pari očiju koje je prvi put vide, a sa kojima ima neraskidivu vezu - isto poreklo.
Trenutak tišine da publika povrati dah i zatim gromoglasan aplauz. Tako je protekao prvi koncert aboridžinsko-srpske dive u Beogradu, kojim je otvoren tradicionalni džez festival. Kao ostvarena i poznata umetnica u Australiji, Ursula Jović prvi put je kročila u Srbiju. Drugo veče provela je u Skadarliji sa ocem Slobodanom, koji se prvi put posle 42 godine vratio iz daleka, u rodni kraj. Tata je dobro razumeo stihove, a Ursula ih je na najbolji način osetila kada je uz prekaljenu violinu muški promukli glas kraj njihovog stola nizao: "Aj, pa, pukni zoro, staru majku probudi, pa da vidi ko joj dolazi..."
Nakon nekoliko dana upijanja srpske prestonice, sedela je u Ambasadi Australije u Beogradu. U džinsu, beloj košulji sa tačkicama i blistavim dečjim osmehom, izgledala je kao skromni devojčurak. Energija snažne žene nežno bi bljesnula na momente kada je oduševljeno govorila o prvim susretima u evropskoj otadžbini.
- Posetila sam Hram Svetog Save, Kalemegdan, prošla kroz centar grada. Ljudi su toliko fini, gostoljubivi i kulturni. A, hrana... To je fantastično! Mislim da mi je od sada jedan od omiljenih obroka kajmak, i malo mi je teško palo kada sam čula da se ne pravi u Australiji - ispričala je u dahu.
Neverovatno, ali kaže da je veoma nervozna kada je reč o njenim pevačkim nastupima, "jer želim da uradim najbolje što mogu da ljudi uživaju u koncertu".
Zabacila je pramen crne kose za uho ukrašeno minđušama sa kojih su visile ptice mudrosti. Nastavila je sa pričom o koncertu u Domu omladine, a njene hipnotišuće crne oči suzno su zasijale dva puta.
- Taj nastup je bio divan momenat za mog oca Slobodana i mene. Na koncert je došla njegova porodica, sva trojica njegove braće i on ih je video prvi put posle 42 godine. To je bilo neverovatno. Nisam znala kako da se osećam povodom toga, kako da razumem te emocije. Narednog dana kada sam razmišljala, oči su mi zasuzile - uzdahnula je Ursula.
Srbiju u njenom srcu odnegovao je upravo otac koji je pričao o svom odrastanju, životu i putu koji je prešao.
Filmska karijera
Ursula Jović u Srbiji je uglavnom predstavljana kao džez pevačica, ali njena karijera je daleko bogatija. Između ostalog, glumila je Aboridžinku Dejzi u filmu "Australija", rame uz rame s Nikol Kidman i Hjuom Džekmenom. U rodnoj Australiji uvrštena je u grupu vrhunskih australijskih muzičkih talenata.
- Saznavala sam o ovoj zemlji kroz priče mog tate. On je rođen u mestu Donji Brodac kraj Bijeljine, i govorio mi je o veoma siromašnoj porodici iz koje je došao, mukama koje je imao kao malo dete. I to je bio jedan od glavnih razloga zbog kojih je došao u Australiju, jer je želeo i osećao da tu ima šansu za neki drugi život.
U kući je bilo reči i o srpskoj istoriji, a posebno je spominjano jedno ime - Nikola Tesla. Muzej u Beogradu je na nju ostavio poseban utisak.
Trudna na turneji
- Nikada nisam bila u ovim delu Evrope. Kada sam nastupala sa Black arm bendom u Francuskoj i Engleskoj, bila sam u šestom mesecu trudnoće. Sve vreme sam gledala u geografsku kartu i govorila suprugu: "Mi moramo da idemo u Srbiju." On je rekao da možda i nije vreme, jer ne bismo stigli na avion zbog moje trudnoće. Bilo mi je krivo što nisam uspela tada da dođem - priča naša sagovornica.
- Moj otac je uvek govorio, ako se posvetiš možeš da ostvariš sve što želiš, možeš biti kao Nikola Tesla. I ono što ovaj dolazak u Srbiju čini posebnim jeste da sam član Tesla foruma Zapadne Australije sa sedištem u Pertu, a sva moja gostovanja, pa i ovo u Srbiji, promoviše nasleđe Nikole Tesle, takođe i kulturnu i naučnu razmenu između Australije i Srbije. Gde god odem želim da ljudi van Srbije znaju priču o Tesli. Sećam se, odrastajući, u školi smo učili o Edisonu. Bila sam zbunjena jer su nam nastavnici predavali jedno, a otac je govorio drugo. Mislim da je važno da znamo ko je ta neverovatna osoba kojoj treba da zahvalimo svaki put kada uključimo svetlo u sobi.
Lepo je slušati srpski
Ursulu Jović život nije mazio. Odrasla je između Darvina i malog mesta Maningrida u oblasti Arnhem, kao jedna od četvoro dece iz petogodišnjeg braka Slobodana i Polin Mirilman. Deo detinjstva provela je bez majke, uz oca i brinući se o troje mlađih braće i sestara, a u školi boreći se i sa predrasudama.
- Kada sam se odselila od kuće, sa 18 godina, nisam imala tu uličnu pamet, snalažljivost dece u gradu. Ta naivnost se vidi kod dece koja dolaze iz provincijskih gradova, imaju drugačiju energiju. I zato kada počnu da se bave pozorišnom umetnošću, ljudi se oduševe. To je zato što ti mladi ljudi nemaju predubeđenja o svetu i nisu cinični. A, kada je reč o mom nasleđu, dešava se da se ljudi kada vide raspodelu uloga zapitaju: ko je ova Evropljanka koja igra aboridžinsku ulogu? Muzika, kultura nas čine onim što jesmo i moramo da se držimo toga dokle god možemo, jer kada to nestane veoma je teško nadoknaditi. Srpska kultura je neverovatno živa i treptava i treba je čuvati.
Ursula planira da se upiše i u čuvare srpskog jezika. Za sada zna samo par reči. Kao vrsni sluhista, izgovara ih besprekorno.
- Malo me je sramota jer znam tako malo reči, ali sada je želja da ga naučim daleko veća. Lepo je slušati srpski, i volela bih da mogu da razgovaram na tom jeziku.
Plodovi teškog rada
I pored raskošnog talenta, ni u Australiji, priča mlada diva, nije lako doći do prestiža kakav ima. Pre svega, ističe, umetnici moraju da se sele u Sidnej ili Melburn.
- To može biti teško, ali kada odškrineš vrata, uz težak rad, možeš uspeti. Prvi posao dobila sam tako što sam bila u pravo vreme na pravom mestu. Dok sam studirala, jedan od najboljih filmskih, pozorišnih i operskih reditelja u Australiji Nil Armfild tražio je mlade aboridžinske glumce i došao je u moju školu. Imala sam sreću da dobijem posao. Narednih pet godina je bilo sporadičnih poslova, ali i konobarisanja. Sada sam u poziciji da mogu da biram poslove koje želim da radim - objašnjava Ursula Jović.
Ritam tradicionalnih srpskih pesama nije kao u zapadnom svetu, dodaje.
- Zvuče kao da se slavi, ritam je prelep - rekal je ona.
U Beogradu se srela i sa učenicima Muzičke škole "Mokranjac". Stala je na sredinu bine koncertne dvorane i poklonila se. Kao iznikla iz smilja i bosilja, mladu i staru, ali stručnu publiku, pomilovala je prizrenskom "Zapevala sojka ptica". To je jedna od pesama kojom oduševi i okupljene u srpskom društvu u Australiji.
- Oni su toliko gostoljubivi i divno me prihvataju. Uživam sa njima. Tada uz pratnju harmonike zapevam i "Hajde, Jano". Ta mi je daleka, a tako je osećam kao da je znam ceo život.
Dok se šetala Beogradom, zastala bi za trenutak, i pomislila kako bi bilo dobro da su s njom kćerkica i suprug, da iskuse i osete sve to što njene oči vide. Ursulu je čekao još jedan grad. Odlazak u Bijeljinu i prvo upoznavanje sa očevom familijom.
- Sigurno ćemo doći ponovo. Već sada sa tatom pričam kao da se vraćamo. Poslednjih nekoliko godina, ne znam da li je to srpska stvar ili zato što niže godine, ume da kaže: "Starim, neću još dugo biti ovde..." A ja mu odgovorim: "Ma zdrav si, dobro si, ne ideš još ti nigde." Ali, jutros kada smo sedeli za doručkom kaže: "Osećam se kao da sam ponovo živ!" To je divno čuti!
Oči su joj ponovo nežno zasuzile.
