Književnost bez marketinga ne postoji
U našoj rubrici "Pet minuta sa..." razgovaramo sa Oliverom Budimir, piscem.
Imali ste nedavno promociju drugog romana...
- Roman "Put oblaka" izašao je krajem maja i promovisala sam ga u Beogradu, a na jesen će biti predstavljen dijaspori. To je priča o planinarskom putovanju sa šatorima kroz Austriju i Bavarsku, a ja uvek stavim blokče u torbu kad krećem na put.
Da li ste vi pisac dijaspore?
- Ne bih mogla to da kažem, ali imam veliki broj čitalaca u dijaspori. Prvi roman "Lavirint života" promovisan je pre tri godine u srpskom konzulatu u Štutgartu i promocija je bila veoma posećena. Posle sam predstavljala knjigu u klubovima, a ljudi su me pronalazili na Fejsbuku, pisali komentare, pitali me kad će druga knjiga... Bila sam početnik, nepoznata, a već su me te prve godine pozvali na Sajam knjiga u Frankfurtu, gde se za divno čudo moja knjiga dobro prodavala.
Može li se živeti od pisanja knjiga?
- Ne, zaradi se samo da se pokriju troškovi. Nisam ja TV voditeljka da mogu da reklamiram svoju knjigu na sve strane. Učinim ja koleginici, učini koleginica meni. One su u svetu marketinga, a to je danas trend. Nemoguće je bilo šta plasirati bez marketinga, a knjigu nikako. Ako se ne pojavi u reklami, ne postoji.
Da li ste uspeli da napravite medijski proboj?
- Bila sam u nekim emisijama gost, ali voditeljke spisateljice šta god imaju da kažu ili nemaju, svuda imaju pristup. To je tako. Ja sam zadovoljna. Uskoro će se štampati drugo izdanje "Lavirinta života", a to je za mene uspeh. Našla sam svoje mesto ili je ono našlo mene.
Da li kultura može da opstane bez para?
- Za kulturu treba novac, jer nju poslednju konzumiramo. Kad nam krče creva, nije nam do knjige. Ipak, u kulturi postoji momenat snalaženja. Mi koji volimo knjige se posećujemo, pravimo sedeljke, čitamo odlomke knjiga.
Kakav je odnos države prema kulturi?
- Šta je to odnos države prema kulturi? Ne bih znala da odgovorim.
