Sreda 20. 10. 2021.
Beograd
160
  • Novi Sad
    170
  • Niš
    140
  • Kikinda
    160
  • Kraljevo
    150
  • Kruševac
    150
  • Leskovac
    150
  • Loznica
    140
  • Negotin
    190
  • Ruma
    170
  • Sjenica
    120
  • Vranje
    130
  • Vršac
    140
  • Zlatibor
    140
  • Zrenjanin
    170
0
Nedelja 21.06.2015.
08:50
S. Đurić - Vesti A

"Životinjski kapitalizam je ubio književnost"

Kad pogleda preko ramena, vidi jednog upornog pisca koji se stalno, na ovaj ili onaj način, vraća pitanju identiteta. Vladislav Bajac, jedan od naših najznačajnijih i najprevođenijih pisaca srednje generacije i direktor izdavačke kuće Geopoetika, kaže da je danas u Srbiji teško biti i izdavač i pisac jer se plaća ceh dvostruke profesije. Ekonomska situacija nije laka, pa se mora više raditi u izdavaštvu, a pisanje trpi.

V. Sekulić
Vladislav Bajac, pisac i izdavač

Kako je biti izdavač u Srbiji?

- Izuzetno teško. Svaki ozbiljno rađen posao podrazumeva i tegobe. Bilo bi iluzorno da mislite da može nešto lako i brzo. Doduše, moderno doba pokazuje da i to može. Nezgodno je što država izuzetno malo pomaže izdavaštvu. Kasni u startu, nema dovoljno novca, ne samo u budžetu, nego u odvajanju za kulturu. To je na nivou ispod svake časti. Jedino mogu da pohvalim Ministarstvo kulture pošto smo pre pet godina pokrenuli ediciju "Srpska proza u prevodu". Objavljujemo srpske autore svih izdavača, prevodimo ih na engleski jezik za srpsko tržište, za Srbe u dijaspori, za one koji su zaboravili jezik, turiste. I to je jedini moj pozitivan odnos sa državom.

Kako je biti pisac u Srbiji?

- Pisci se bore. Nema vidova pomoći ni na bilo koji način. Nagrada imamo previše, na stotine se broje. To je previše i za Ameriku. Mi patimo od kompleksa niže vrednosti kako god se okrenemo. Međutim, ovde ima divnih ljudi, naročito građanske klase koja je ekonomski upropašćena, ali je više one druge sorte ljudi koja je prihvatila komercijalizaciju svega i svačega, a država se ponaša u skladu s tim. Sve što deluje estradno, to je zanimljivo. Tako novinari koje zovem na promociju knjige kažu: "Pa što ste toliko navalili sa tom knjigom, knjiga nije događaj." Razumem šta oni meni govore. Ali ne mogu to da prihvatim, ne zato što sam ne konzervativan i mator, već zato što to nije tačno. Ne možeš napraviti performans od štampane knjige. Neke stvari prosto ne idu tamo gde im nije mesto.

Ko je najgore prošao u srpskoj kulturi?

- Pisci su najutuljenija grupacija u srpskoj kulturi, mada se žale i drugi umetnici. Umetnost i postoji zato što ona ne pita za okolnosti. Ona se radi ili ne radi. Druga stvar je to što grubo vreme promeni i pisce. Pretvore se u pisca po profesiji, pišu previše, objavljuju prečesto. Time se opet i tržište kvari jer se objavljuje preveliki broj naslova koji to ne zaslužuju. U ovom poslu ništa ne može lako. Imate deo koji se zove umetnost i deo kao roba u vidu neke knjige. I vi se borite s tim kontrastima koji su, u stvari, jedinstvo suprotnosti.

Danas se književnicima nazivaju i voditelji, muzičari, novinari. Šta mislite o tome?

- Naravno, nisu svi književnici. To je sad postao trend. Kako se boriti protiv onoga što je iskrivljeno? Strašno se lako može odustati, izgubite volju za trudom, zato što vas ta borba troši energetski, vremenski i materijalno. I u Nemačkoj je slično, ali se zakoni poštuju i kontrole su strože. Ovde se zakoni ne poštuju.

Priča o velikom veziru

Vaša knjiga "Hamam Balkanija" posvećena je Mehmed-paši Sokoloviću.

- "Hamam Balkanija" je prevedena na 15 jezika. Roman ima dve paralelne radnje, jedna u 16. a druga u 21. veku, gde je očigledno da je tema višestrukog identiteta večna kategorija. Osim istorijskih činjenica o Mehmed-paši Sokoloviću, oslonio sam se i na graditelja Sinana, pravoslavnog Grka po rođenju, koji je postao treći čovek imperije. Mehmed paša Sokolović odveden je iz pravoslavnog manastira gde je izučavao za budućeg monaha. Kada imate 4,5 godina vrlo lako zaboravljate svoj jezik, kulturu i sećanja vam se gube. Želeo sam da pokažem da je moguće da čovek pređe iz jedne vere u drugu, da preveri, ali to ne znači da je postao jedna ličnost u jednom obliku. To traje godinama. On se odužio svom narodu obnovom Pećke patrijaršije 1557. godine, dobivši prethodno dozvolu Sulejmana Veličanstvenog. Pašin uticaj na dva, navodno veoma različita sveta bio je nesumnjiv.

Mi smo u knjižarstvu imali slučaj duopola, da ne kažem monopola, gde su dve izdavačke kuće osnovale lance knjižara i stekle moć da odlučuju o sudbinama drugih izdavača. Postali su mamuti. Te knjižare podsećaju na radnje dečjih igračaka, sve šljašti, blješti, cice-mace, pevačice, polunovinari. Ajde novinari da pišu, oni su nam najbliži u literaturi, pa ja sam ceo život proveo u novinarstvu i znam vrlo dobro šta je to. Ovo danas je poremećaj vrednosti u književnosti. Ovde je stala književna kritika, pa su novinari ti koji su ostali neka vrsta protočnog bojlera između autora i publike, oni su postali književni kritičari, što nisu i ne mogu biti.Koje pisce šaljemo na sajam u Frankfurt?

Odlazio sam. Loš izbor. To je opet monopolski pokušaj jednog od dva udruženja da se nametne svojim knjigama. I to zaista nije korektno. I drugo, taj posao očigledno rade ljudi koji ga ne poznaju. U Ministarstvu kulture postoji čovek koji se time bavi i on je profesionalac, ali je toliko usamljen da ne može ništa. Odlazak na Sajam knjiga u Frankfurt je najveća srpska ekskurzija. Ne znam šta je gore, izgled ili sadržaj. Pa nije sve u novcu. Dobrim idejama možete da nadogradite ono što nemate. Tu nema ni truda, kreativnih ljudi, razmišljanja, marketinga. Mi dođemo u Frankfurt i ne znamo zašto. Ja odbijam da idem jer ne znam šta da tražim tu. Odem kao pisac na lajpciški sajam jer je sajam autora, manje trgovački.

Zašto je to tako?

- Mislim da je životinjski kapitalizam udario na glavna vrata u Srbiji i potpuno deprimirao ljude koji nemaju novca, intelektualce. Uništio se osećaj za kolektivno i pomoć drugome i to je gora posledica nego nemanje novca. Postali smo sebični, beskrupulozni, grubi.

Kako vidite naš put u Evropu?

- Na dan poslednjih izbora bio sam u Lajpcigu i našli su me novinari "Korijere dela sera". Na pitanje šta mislim, rekao sam da će Vučić pobediti i to zato što naši ljudi vole autoritarne ličnosti. I ne možemo da pobegnemo od toga. Mi smo primitivno neobrazovani u tom pogledu i zato na to pristajemo. Ovo nema veze sa Vučićem, ali sistem koji prihvatamo nije dobar. Ja sam znao lično i Đinđića, pa sam mu davao zamerke. Ne možete obožavati nekoga bez zadrške. Morate biti kritični. Zato i potoji i građanska klasa. I mislim da ih sve treba poskidati s vlasti i skloniti ih tamo gde im je mesto. To nije više pitanja vođenja politike nego inteligencije.

Srpsko književno društvo

* Vladislav Bajac je rođen 2. juna 1954. godine u Beogradu. Studirao je jugoslovensku sa opštom književnošću na Filološkom fakultetu u Beogradu. Uz pisanje, bavio se novinarstvom, književnim prevodilaštvom i izdavaštvom.
* Njegova poezija i proza prevođene su na desetak stranih jezika, knjige su mu objavljivane u Francuskoj, Makedoniji, Bugarskoj, Rusiji, Italiji, Grčkoj, Sloveniji, Hrvatskoj. Pozorišne predstave po tekstovima iz knjiga izvođene su u inostranstvu. Član je Međunarodne književne akademije. Bio je jedan od osnivača Srpskog književnog društva, član je Nadzornog odbora Narodne biblioteke Srbije. Radi kao direktor i glavni urednik izdavačke kuće Geopoetika. Potpredsednik je srpskog PEN centra.
* Za "Druid iz Sindiduna" dobio je 1998. nagradu "Šesti april" za najbolji roman o Beogradu, za "Evropu ekspres" 2003. međunarodnu nagradu Zlatni prsten za stvaralački opus, za "Hamam Balkanija" međunarodnu književnu nagradu Balkanika za najbolju objavljenu knjigu na nekom od balkanskih jezika u 2007. i 2008. godini i mnoge druge nagrade.

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
bik21. 4. - 21. 5.
Budite promišljeni pred osobom koja vas je zaintrigirala svojom pojavom ili pričom o poslovno finansijskoj saradnji. Konsultujete svoje saradnike, pre nego što donesete neku zvaničnu odluku. Više glava potencijalno može da smisli bolje rešenje. U susretu sa voljenom osobom, trebate uživati u ljubavi.
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Nečije namere ne zvuče dovoljno iskreno, stoga pažljivije analizirajte osobu koja plasira neobičnu priču. Kada situaciju na poslovnoj sceni posmatrate sa različitih aspekata, biće vam jasnije na koji način treba da rešavate svoje dileme. Komentari koje čujete od bliske osobe deluju pozitivno na vaše samopouzdanje.
DNEVNI HOROSKOP
bik21. 4. - 21. 5.
Budite promišljeni pred osobom koja vas je zaintrigirala svojom pojavom ili pričom o poslovno finansijskoj saradnji. Konsultujete svoje saradnike, pre nego što donesete neku zvaničnu odluku. Više glava potencijalno može da smisli bolje rešenje. U susretu sa voljenom osobom, trebate uživati u ljubavi.
  • 2021 © - vesti online