O jagodama i krvi
Knjiga novinara Dejana Jeremića “O jagodama i krvi”, u izdanju Izdavačke kuće “Klet”, na specifičan način obeležila je kraj ove godine u kojoj su dominirala laka estradna štiva prigodna za jednokratnu upotrebu u vozu, čekaonici i na godišnjem odmoru. Otuda se Jeremićeva knjiga izdvaja stilom i porukom, ona je hronika koja analizira, komentariše i opominje a publicistika dobija dokument u kojem će se naći mnogi akteri javnog života.
- "O jagodama i krvi" je putopis o glavobolnoj srpskoj sudbini i putovanje po lavirintima koji su apsurdni koliko i tragikomični“, piše u recenziji knjige novinar Ljubodrag Stojadinović.
U Srbiji, je, naravno, istina apsurdnija od bilo kakve i bilo čije autorske fikcije i nema tog uma koji može da smisli ono što krojači sudbine već nisu uradili ili će učiniti. Jeremić uspešno prepisuje tu stvarnost koja u njegovoj kolumnističkoj hronici postaje markesovski apsurdna i neverovatna. Njegovo bogato novinarsko iskustvo daje mu mogućnost pisanja o svim sferama društva u širokom dijapazonu tema koje opterećuju svakodnevicu. Politika, kriminal, Crkva, estrada, sport, kultura, fenomeni, masmediji… provejavaju Jeremićevim kolumnama u kojima pisac britkim perom i stavom ne prašta nikome.
Pišući, Jeremić koristi osoben stil, koji je gradio sam, u čemu mu je pomagala paradoksalna stvarnost. On se nimalo ne trudi da bilo koju situaciju ili bilo kojeg aktera okiti idiličnom aurom jer za to ne postoje razlozi.
- Jeremić svojim ličnim životom svedoči da se za promenu sistema normi i sistema života vredi boriti. Kao potvrda Marksovih reči da ’društveno biće određuje čovekovu svest’, odnosno da način na koji čovek živi i privređuje za život određuje njegov način mišljenja, autor u ovim kolumnama poziva na akciju, kaže jedan od recenzenata Jeremićeve knjige, novinar Vladan Alimpijević.
Kao hronika srpskog tranzicionog duha, Jeremićeva knjiga se opire ništavilu. Lozinka njegove priče jeste istina, koja izgleda kao pretnja svima i svemu, i rezolutni, gorki, ponegde srditi otklon i otpor autora oštrom ironijom, koja je pokatkad na samoj granici sarkazma. Pisac ove knjige nudi budućnosti almanah kojim svoje novinarske gene prenosi nekim novim generacijama. "O jagodama i krvi" je taj genetski kod.
