Unesko zabranio zidanje Đurđevih stupova
Velike kule manastira Đurđevi stupovi neće moći dalje da se zidaju u visinu, preporuka je Uneska. Obnova će biti nastavljena, ali u skladu sa strogim pravilima koja se moraju poštovati, kako autentičnost ne bi bila narušena, a manastir i dalje ostao na listi svetske kulturne baštine, poručio je Unesko.
Preporuka Uneska da se obustavi dalja izgradnja kula-stupova, koje su simbol manastira, teško je pala i bratstvu i vernicima. Otac Gerasim, starešina manastira Đurđevi stupovi, kaže da su veoma iznenađeni odlukom Uneska.
"Nadamo se da ta odluka nije definitivna i da će stručni ljudi o tome još razmisliti i definisati. Nadamo se da će manastir Đurđevi stupovi zajedno sa kulama, koje su simbol manastira, zablistati u punom sjaju kao u doba Nemanjića. To je želja i volja naroda, i on to očekuje, kaže otac Gerasim."
Bratstvo se nada da će se naći rešenje, uz puno poštovanje stručnosti, za napredak u obnovi. Razočarani su i vernici, koji željno iščekuju da hram zablista u punom sjaju.
"Ovo što je do sada urađeno veoma je lepo, ali je bez kula-stupova nepotpuno. One su ukras manastira i zato smo mi vernici tužni ukoliko na ovome ostane. Svi smo se radovali i godinama učestvovali u akciji Podignimo stupove, sada odjednom ta odluka Uneska."
Akademik Jovan Nešković, koji je rukovodio obnovom manastira više od tri decenije, napravio je maketu idealne rekonstrukcije Đurđevih stupova, po kojoj visina kula nadmašuje kupolu. To rešenje nije moguće primeniti zbog toga što bi, kako su ocenili stručnjaci Uneska i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, time bili narušeni osnovni konzervatorski principi obnove.
Mišljenje misije Uneska koja je posetila celo područje Starog Rasa, Sopoćana i Đurđevih stupova, jeste da se u manastirskom komplesu u celini ništa više ne bi smelo raditi, uključujući i radove na crkvi. Čak i dosadašnji stepen intervencija radi revitalizacije manastirskog kompleksa isuviše je veliki u odnosu na ono što je autentično ostalo sačuvano pre konzervatorskih radova.
Dalje izvođenje kula je zabranjeno zato što ni projektom obnove crkve nije bilo predviđeno obnavljanje kula u celini već samo u onoj meri do koje postoje sigurni podaci i u meri zaštite tog prostora, objašnjava Marina Nešković iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika.
"Što je spomenik značajniji - kao što je to slučaj sa Đurđevim stupovima, koji su na listi svetske kulturne baštine - to su i rigoroznija pravila obnove, kaže ona.
Manastir Đurđevi stupovi bio je više puta rušen. Posle tri veka od poslednjeg rušenja, pre desetak godina, počela je poslednja faza obnove. Akciju "Podignimo stupove, obnovimo sebe", pored države, podržali su i sportisti, umetnici, vernici i brojni prijatelji Đurđevih stupova.
Stručnjaci iz Republičkog zavoda naglašavaju da se sa prestankom obnove stupova-kula ne završava obnova manastira, ali da će se raditi po rigoroznim pravilima kako se ne bi narušila autentičnost ove svetinje i kako bi manastir ostao na Listi svetske kulturne baštine.
