Unesko odlaže radost vernika
Obnova i oživljavanje manastira Đurđevi stupovi kod Novog Pazara, zadužbine Stefana Nemanje iz druge polovine 12. veka i simbola prve srpske države i Nemanjine moći, koji je tri stotine godina bio u ruševinama i bez monaha, polako se privodi kraju...
I mada su, za tri i po decenije neprekidnih radova, vredni neimari iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, najpre pod nadzorom pokojnog akademika Jovana Neškovića, a potom i pod strogom kontrolom njegove ćerke, arhitekte Marine Nešković, skoro svaki kamen "vratili na svoje mesto", na žalost brojnih vernika u Starom Rasu i priložnika iz celog sveta, ova srpska svetinja, od 1979. i svetsko kulturno dobro pod zaštitom Uneska, još nije dobila (vratila) svoj originalni izgled.
- Samo još kule (stupove), po kojima je manastir dobio ime, da podignemo, pa će svetinja biti ona stara, kakva je u doba velikog Nemanje i drugih iz loze Nemanjića bila. Na žalost, ništa više nije u našim rukama i našoj moći, jer su, kako nam je rečeno iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture, radovi na kulama (stupovima) zaustavljeni na polovini "po nalogu Uneska" - priča, dok setno pogleduje u nezavršene "stupove" iguman manastira otac Gerasim.
Vino za goste
Posle 300 godina posetiocima služimo naše manastirsko vino od grožđa sa naše ekonomije, ponosimo se i manastirskom rakijom i plantažom šljiva, ali i velikim brojem mladih iz Starog Rasa koji se vraćaju bogu i svojoj veri i koji su uvek spremni da nam, na svaki naš poziv, pomognu - ističe otac Gavrilo, zamenik igumana manastira.
- Velika želja manastirskog bratstva i svih naših vernika je da kule što pre "krenu ka nebu", da dostignu visinu kupole i da zvona sa njih, kako je to bilo u Nemanjino doba, pozovu vernike iz deževske i raške doline na molitve. Nadamo se da će se to desiti uskoro i da veliku radost nećemo još dugo čekati - dodaje otac Gerasim i naglašava da će jedno od zvona biti poklon iz Rusije.
Stručnjaci, međutim, tvrde da nemaju podataka i dokumenata na osnovu kojih bi kule (stupove) izidali do kraja, navodno, ne znaju ni kakav je bio njihov završetak, da ne žele ništa da improvizuju, da se boje i da li će "temelji" izdržati sav teret i kako će Unesko reagovati ako se zidanje nastavi bez njihovog blagoslova...
Bio sam član prvog Odbora za obnovu Đurđevih stupova na čelu sa tadašnjim vladikom raško-prizrenskim Artemijem, bilo je i tada nekih dilema i nesporazuma sa Unesko, ali ih je pokojni akademik Jovan Nešković brzo razrešio. Iako ne sumnjamo u dobre nemera Uneska, da smo tada čekali da nam iz Pariza stignu nekakva odobrenja i blagoslovi, Đurđevi stupovi bi i danas bili u ruševinama - ističe Hadži Radenko Joković, bivši narodni poslanik iz Novog Pazara i naglašava da bez velikih kula "krnji" manastir Đurđevi stupovi nikad neće povratiti slavu i sjaj koji je nekada imao. On apeluje na Raško-prizrensku eparhiju i vernike da, kako kaže, izvrše pritisak na birokratiju u Zavodu za zaštitu spomenika kulture i "nateraju je" da nastavi zidanje započetih kula.
Blagoslov i pomoć
Bratstvo Đurđevih stupova svakodnevno dobija veliku podršku i pomoć vladike Teodosija, koji ima razumevanja za njihove potrebe i zajedno sa kompletnom Raško-prizrenskom eparhijom daje veliki doprinos obnovi ove svetinje. Naglašavaju da je, osim države i crkve obnovu manastira puno pomogao i verni narod Starog Rasa, cele Srbije i dijaspore kroz priložničku akciju "Podignimo stupove, obnovimo sebe". U akciju su se uključila i brojna poznata imena iz sveta sporta, filma, muzike, biznisa.
U očekivanju nastavka radova na velikim kulama (stupovima), obnovljena je trpezarija drugog ktitora, kralja Dragutina iz 13. veka, koja može da primi stotinak gostiju, započeti su i radovi na trpezariji Simeona Mirotočivog(Stefana Nemanje), postavljena su sva vrata, manastir je potpuno zatvoren, rekonstruisana je unutrašnjost, izgrađen je i novi konak...
Đurđevi stupovi nisu samo kulturno-istorijski spomenik, kako ga još neki doživljavaju, već jedan od najpoznatijih srpskih manastira, sa bratsvom koje je oživelo svetinju... Dolazi nam, hvala bogu, puno vernika i turista iz celog sveta, trudimo se da pratimo potrebe, pa smo proširili konak i izgradili novu i veliku ekonomsku zgradu za našu ekonomiju... Sada imamo i salu koja može da primi 500 ljudi u kojoj već organizujemo razne svetkovine, duhovne i kulturne programe.
