Zašto se stidimo svog Nobelovca?
Srbija kao da se stidi svog jedinog nobelovca, velikog književnika Ive Andrića, umesto da kao druge zemlje iskoristi njegovo ime kao nacionalni brend.
Ove godine obeležava se 50 godina otkad je Andrić primio Nobelovu nagradu, a osim nekoliko sporadičnih manifestacija i ličnog poduhvata Emira Kusturice, koji podiže Andrićgrad, država ovaj jubilej suštinski i neće obeležiti (ako se nešto ne promeni do kraja godine). Da stvar bude još gora, niko od nadležnih nije se setio ni da je ove godine 300 godina od rođenja Ruđera Boškovića, naučnika koji je uvršćen među 100 najznamenitijih Srba svih vremena.
A kako može RS?
Prema Kusturičinom mišljenju, sve to je kombinacija nemara i loše koncepcije, tipične za našu državu, koja se odriče sopstvene kulture i tradicije.
- Država koja ne mari za pedesetogodišnjicu Nobelove nagrade mora da je u teškoj krizi. Bez Ive Andrića i njegove genijalnosti, duha, teško da bismo uopšte mogli da govorimo o ovoj državi. A ona to zaboravlja. Kao da je neko tera da zaboravi ko su i šta su predstavljali ljudi koji su ponikli odavde. Nažalost, taj proces traje već 10 godina, ta neka autodenacionalizacija, koja je potpuno suluda. To odricanje od jedne od najsnažnijih tačaka identifikacije ovog naroda. I stvarno bi neki psihopatolozi i socijalni stručnjaci morali da ispitaju o čemu se tu radi.
Zaborav u koji se Ivo Andrić stavlja jeste kulminacija nemara i koncepcije, koja je i skrojena tako da sve što je nacionalno, sve što je u tradiciji, nestane - oštar je Kusturica, koji je nedavno sa predsednikom RS Miloradom Dodikom predstavio projekat izgradnje Andrićgrada.
Kusturica kaže za Press da to što Srbija zaboravlja da obeleži tako značaj događaj, dok se RS, s druge strane, na najvišem nivou sprema za jubilej, pokazuje da je reč o izboru prioriteta.
- Laž je da nema novca za to. Država ne sme da bude niti je samo operativni sistem, već nešto što stoji na temeljima nacionalne kulture i tradicije. I tako je od Finske do Amerike, od Amerike do Japana, do Rusije. I RS je u oskudici istoj kao i Srbija, pa obeležava pedesetogodišnjicu. Da li iko može da zamisli na ovoj planeti da se, recimo, jedna Francuska liši Rablea ili Balzaka? - završava pitanjem Kusturica.
