Ivo Andrić im poklonio kuću, oni je prodali!

Što se mene tiče uvek sam uviđao koliko istine ima u onoj rečenici istočnjačke mudrosti koja glasi "Čovek je dužan svom zavičaju". Ove reči izgovorio je pisac Ivo Andrić u jednom od svojih čestih snoviđenja o onom što nam se desilo i onom što nam se dešava i pomisli šta nas još čeka.

Ivo je za svoj pravi zavičaj odabrao grad na vodi, kako je za Višegrad voleo reći.
 

Ćuprija na Drini

Hroničari su zabeležili, a i sam Andrić je pisao da je osnovnu školu završio u zgradi kod starog drvenog mosta na Rzavu. Tu je Ivo sa ostalom kasablijskom decom završio četiri razreda osnovne škole 1903. godine kada se upisao u gimnaziju u Sarajevu.

O Andrićevom školovanju u Višegradu malo je šta ostalo zapisano. Nije zabeleženo kakav je bio đak i šta ga je posebno interesovalo i da li se po nečem razlikovao od druge dece. Bio je, kako je sam govorio prijateljima, slabunjav dečak, početkom proleća je osećao znake slabosti i stalne pospanosti. Znao je da spava po 10-11 sati, a muke su nastajale kad ga je trebalo probuditi.
 

OTIMANJE ISTORIJE
Dok je u Višegradu pohađao školu stanovao je kod svog tetka i tetke Ivana i Ane Matkovšik u kući koja se nalazi na levoj obali Drine.

- Prozor moje sobe na drugoj obali gledao je na veličanstveni most Mehmed-paše Sokolovića pred kojim sam u detinjstvu uvek zastajao idući u školu. I dok su se moji drugovi igrali i kupali u reci ja sam tu na sredini mosta mogao satima da slušam pričanja starih ljudi - zapisao je Andrić.

Sa početka svog školovanja mali Ivo će zapamtiti svog učitelja Abdulahovića, "lepog i veselog mladića, sina jednog Arapina i višegradske muslimanke". Ali učitelj Ljubomir Popović osvojiće ga za celi život.

- Učitelj Ljubomir je bio onaj od koga sam prvo čuo da treba lepo postupati ne samo sa životinjama nega i sa biljem i stablima - pisao je Andrić.

Ivo Andrić u poseti višegradskoj gimnaziji

 

Danas se u polutami Andrićeve učionice, u zgradi njegove škole, kod ćuprije na Rzavu, naziru drvene skamije i na njima tablice i jegišteri, pa računaljka, iskrzana tabla i zemljopisne karte. Tu je i fotografija njegovog omiljenog učitelja Ljubomira i školskog druga Stevana Baranca iz sela Crnčića. Pored ove slike čuva se i faksimil dopisnice na kojoj je Stevan školskom drugu čestitao dobijanje Nobelove nagrade za književnost 1961. godine.

Sa tvrde i uboge višegradske staze Ivo se otisnuo u maglovit i nepoznat svet krčeći književnim talentom nove životne staze i bogaze. Nakon trogodišnjeg robijanja po austrougarskim tamnicama u leto 1917. godine Ivo Andrić dolazi u svoj Višegrad i kod tetka i tetke provodi dva meseca. Sa sobom je doneo samo pesmu.

Sledeći indirektni susret već afirmisanog diplomate i pisca sa svojim gradom dogodio se 1949. godine. Tada on sindikalnom kulturno-umetničkom društvu u Višegradu šalje novčanu pomoć.

Tri godine kasnije, a tetak i tetka su već sahranjeni na gradskom groblju u Crnči, Andrić opštini Višegrad poklanja prizemnu kućicu, koju je od njih nasledio, a u pismu naglašava da je to poklon za izgradnju doma kulture u ovom gradu. Tadašnje opštinsko rukovodstvo kuću prodaje porodici Ploskić, koja je i danas njihovo vlasništvo. Svi napori opštinskog rukovodstva da se kuća otkupi od ove porodice bili su uzaludni, a jedino što je učinjeno jeste da se na nju postavila ploča na kojoj piše "U ovoj kući detinjstvo je proveo nobelovac Ivo Andrić".

Andrića opštinsko rukovodstvo 1952. godine poziva da učestvuje na proslavi otvaranja rekonstruisane Ćuprije na Drini, ali on ne dolazi zbog bolesti.
Već naredne godine, velikom piscu je na železničkoj stanici u gradu na Drini priređen veličanstven doček.

Sramota: Kuća Ive Andrića koju sadašnji vlasnici neće da prodaju

 

Sledeća Andrićeva poseta gradu svog detinjstva dogodila se 24. aprila 1963. godine. Tada boravi u osnovnoj školi, Višegradskoj banji i susreće se sa Ajkunom, staricom koja ga je negovala dok je kao dete bio kod tetka i tetke u Višegradu.
Višegrađani 1971. godine već slavnog pisca proglašavaju za počasnog građanina. Povelja mu je uručena povodom 400-godišnjice starog mosta.

KAMENI GRAD
Poslednji put pisac romana "Na Drini ćuprija" bio je u Višegradu u jesen 1972. godine.

- Na dočeku ćuprija je bila zastrta tepihom cveća, a na nju se slilo i staro i mlado - zapisali su hroničari. Stari pisac se tada družio sa učenicima osnovne škole i gimnazije i savetovao ih:

- U svom stanu, u svojoj sobi, više kreveta imajte malu policu, na nju stavite nekoliko knjiga, a iznad njih kakvu sliku.

Prilikom poslednje posete gradu koji je neizmerno voleo, nobelovac je piscu Ljubi Jandriću rekao da zamera Višegrađanima što su prodali njegovu kuću.

Kritičari i poznavaoci dela Ive Andrića poslednjih godina tvrde da su mnogi junaci njegovih pripovedaka i romana zaista i postojali samo što ih je on, u svom stvaralačkom naboju, oblačio u literarno ruho urezujući tako njihovo ime u kamen večnosti.

Postojala je Lotika, vlasnica istoimenog hotela kod ćuprije na Drini, žena koja je na neki način obeležila razdoblje austrijske vladavine ovim gradom, a čiji se grob sa skromnim natpisom nalazi na bregu Okolišta iznad Višegrada.

Ostaje dilema da li se Višegrad odužio svom piscu kao što se on oduživao svom zavičaju. Na Andrića u ovom gradu podseća mermerno spomen-obeležje u obliku otvorene knjige sa likom pisca pored ćuprije koju je opevao. Biblioteka nosi njegovo ime a u njoj je i Andrićeva spomen-soba. Spomen-učionica osvežava sećanje na Andrićevo školovanje u ovom gradu. Srednja škola se njegovim imenom zove. A piscu u čast svake godine se održava manifestacija Višegradska staza.

U Višegradu na ušću Rzava u Drinu režiser Emir Kusturica na svoj originalan način odužuje dug Andriću. Njegovim, sredstvima Vlade Republike Srpske i opštine Višegrad niče Andrićgrad, grad od kamena. U ovoj prestonici kulture na Trgu Nikole Tesle dominira spomenik Ivi Andriću, koji je napisao:

- Vraćati se u Višegrad za mene ne znači samo pohoditi detinjstvo nego i lepu, a uzaludnu nameru da iznova osetim onaj čudni ushit želje kojoj se davno jednom, ko će znati zbog čega, prohtelo da joj pričam o sudbini sveta i o ljudskom iskustvu.