Selo gori i u Australiji

Reditelj, glumac i scenarista Radoš Bajić specijalan je gost 10. jubilarnog Srpskog filmskog festivala koji se održava u Australiji, počev od 21. oktobra 2010. Na festivalu će biti prikazan njegov film "Selo gori... i tako" proizišao od najinteresantnijih delova trećeg serijala "Selo gori, a baba se češlja", najgledanije domaće serije.

Deseti Festival srpskog filma u Australiji počeo je 21. oktobra u Sidneju, u sali bioskopa "Hodžts Cinema Paris". Posle Sidneja Festival srpskog filma seli se u Volongong, Kanberu, Melburn, Adelejd i Pert. Bajić je film snimio prošle godine u koprodukciji Radio televizije Srbije i "Contrast Studio", pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja, u okviru kampanje "Srbija protiv raka". Uoči polaska u Australiju Radoš Bajić je izašao u susret "Vestima" za ovaj razgovor.

Kako je došlo do toga da budete specijalni gost Srpskog filmskog festivala u Australiji? Da li vam je to prvi odlazak?
 

- Najpre smo dobili poziv da naš film "Selo gori... i tako" bude prikazan na Festivalu srpskog filma u Australiji, pošto je serija postigla veliku popularnost kako u Srbiji, tako i širom sveta u krugovima naše dijaspore, odgovorni ljudi i nosioci festivala odlučili su da pozovu autora. Sa velikom radošću i uzbuđenjem krećem sa svojom suprugom Milenom na tako dalek put gde će mi biti čast da sretnem i upoznam fanove naše serije, kao i ljude koji već 10 godina sa velikim uspehom organizuju i vode Festival srpskog filma.

Moram reći da znam koliko je teško održati takav kontinuitet i uspeh bilo kog festivala, a posebno svega što je srpsko negde u dalekom svetu. Kao Srbin, ponosan sam na svoje sunarodnike u Australiji koji uspevaju da na najbolji mogući način predstave svoju zemlju u svetu, kao i da održe jake veze sa maticom, ne gubeći identitet i ne zaboravljajući svoje korene.
 

Šta biste voleli neizostavno da vidite?
 

- Pošto prvi put odlazim u Australiju, a to je zemlja posebnih prirodnih lepota, sve će mi biti interesantno. Moja profesija zahteva da proučavam ljude, karaktere, likove, i to nosi priču moje serije i filma "Selo gori", tako da će mi svakako biti interesantno da upoznam i istražim svet koji živi tako daleko od nas.
 

Ko ide sa vama? Kako su reagovali na poziv?
 

- Kada sam dobio poziv da posetim festival i budem gost festivala, rekao sam da hoću, ali samo ako moja supruga Milena pođe sa mnom. Na takav put se, imajući u vidu naše godine, ide jednom u životu i ne bih nikada pristao da pođem sam.
 

Šta očekujete od festivala, da li je to početak svetske slave?
 

- U krugovima srpske dijaspore je moj lik i rad već dovoljno afirmisan i poznat. Ne očekujam početak svetske slave i ne idem na ovaj puta sa tim namerama. Film je snažna ljudska priča o malim, a zapravo velikim ljudima, sa ozbiljnim životnim temama čije poruke imaju za cilj mnogo više od samog filma a to je problem opake bolesti - karcinoma dojke, njeno lečenje i svest o odgovornosti za sopstveno zdravlje. Nažalost, ova bolest ne bira, protiv nje se bore i srpski seljaci i Aboridžini. Kao autor imam obavezu i čast da pratim svoj film i podržim ga svojom prisustvom svuda, pa i u Australiji.
 

Šta mislite kako će ga prihvatiti naša dijaspora u Australiji?
 

- Verujem da će svi oni Srbi koji ne žive na svojim ognjištima, a još su pupčanom vrpcom vezani sa maticu, biti duboko dirnuti filmom.
 

Koja scena je bila najteža za snimanje i zašto?
 

- Dobar deo filma sniman je u Kliničko-bolničkom centru Kragujevac. Veoma je teško boraviti na odeljenjima kao što je onkologija, svakodnevno gledati muku, a meni je posebno teško jer je moja porodica mesece provela u borbi sa tom opakom bolešću.
 

Najsmešnija dogodovština sa snimanja bila je...
 

- U poslednje četiri godine koliko snimamo "Selo gori", bilo je puno komičnih situacija i dogodovština, teško je setiti se svega, ali ono što je uvek zanimljivo a to je da svakom novom naturščiku, kada završi ulogu nakon poslednjeg kadra, napravimo zvrčku. Kao moramo da uradimo još jedan dubl, a spremimo mu kofu mlake vode i u poslednjem kadru, neko od ekipe pritrči s leđa i polije ga vodom. To je vatreno krštenje kojim se ulazi u profesiju.
 

Koliko je Radašin sličan Radošu, a gde se razlikuju?
 

- Radašin kao oličenje srpskog domaćina, oca i muža koji brine o svojim korenima, poreklu, moralu, koji okuplja svoju porodicu, prašta i voli širokog srca je linija koju crpim iz svog ličnog karaktera. Radašin kao ženskaroš i ljubavnik je fikcija, to je linija karaktera koju Radoš nikada nije imao. Moja glavna teza u koju lično verujem jeste da je srpski seljak, uprkos sitnim prevarama, podvalama i zađevicama koje često smišlja, zapravo duboko u duši dobrodušan i čestit, i da upravo on čuva prave vrednosti porodice, tradicije, vere i morala.
 

Da li političari rado dolaze na snimanje srpskih filmova?
 

- Ne bih znao da li rado dolaze na snimanje srpskih filmova, ali znam da rado dolaze na snimanje "Selo gori" i to NE zbog političkog angažovanja mog ili mojih kolega, već isključivo zbog toga što su i sami fanovi serije.
 

Šta je najteže u filmskom poslu?
 

- Filmskim poslom mogu da se bave isključivo oni koji ga neizmerno vole, jer sa sobom nosi mnogo neizvesnosti, mnogo rada u teškim uslovima, sa neizvesnim krajem. Režiseri, glumci, kamermani su zapravo rudari ili vojnici i svaki dan snimanja je jedna dobijena bitka, a takvo nam je i radno vreme i uslovi rada.
 

Prva uloga vam je bila lik Nedeljka Čabrinovića u filmu "Atentat u Sarajevu", šta biste voleli da vam bude poslednja?
 

- Samo Bog zna šta će mi biti poslednja uloga, o tome ne mogu da pričam, ali ono što u svojoj karijeri želim to je da se posvetim režiji i da u predstojećim godinama, ako me zdravlje posluži napravim još dva ili tri kapitalna dela.
 

Kritičari vam nisu bili previše naklonjeni, šta biste im poručili?
 

- Kritičarima ne bih poručio ništa, ali bih poručio svojim fanovima, zapravo najvažnijim kritičarima mog rada, višemilionskoj armiji ljudi koji svakodnevno prate živote junaka u Petlovcu, da ih u novim epizodama očekuje još puno uzbuđenja i divnih trenutaka. Ta podrška me je i motivisala da snimim 89 epizoda serije "Selo gori, a baba se češlja".
 

Koliko se često srećete sa srpskom dijasporom i kakvi su njihovi komentari?
 

-Oduvek sam nailazio na izvanredan, topao prijem u srpskoj dijaspori. Pretpostavljam da je u pitanju to što sam posvetio svoj život značaju veze sa domovinom, sa tradicijom, verom, pradedovskim korenima.