Radoš Bajić: Nemam ministarske ambicije
Radoš Bajić (62) i ostala ekipa filma "Braća po babine linije" ovih dana osvajaju bioskope širom Srbije, uključujući i Kosovo, ali i dijaspore. Reditelj i glumac uskoro počinje i snimanje nastavka serije "Selo gori, a baba se češlja", koja je pobrala simpatije brojne televizijske publike.
Bajić za "Vesti" kaže da je prostodušnost i čistota junaka iz Petlovca ono što privlači brojnu publiku.
Poručujete li to da je povratak na selo i na zemlju, povratak porodici i smehu, jedno od mogućih rešenja u vreme ekonomske krize?
- Serija "Selo gori" je otvorila mnoge društveno odgovorne teme koje se tiču sela, ali i našeg društva u celini. Poseban značaj je u tome što smo u globalni centralni fokus naše pažnje ovom serijom vratili srpsko selo u prvi plan. TV serije ne mogu da promene ekonomski ambijent, ali mogu da nas prizovu pameti, da nas vrate na pravi duhovni kolosek, da otmu od zaborava svest o tome ko smo i šta smo, da nas vrate samom sebi, našoj veri i kulturi. A to su preduslovi za opšte motivaciono uspravljanje posrnule nacije u svim segmentima, pa i u ekonomskom - kaže Bajić.
Zabrinut za sudbinu sveta
Doživeli smo poslednjih godina najveću seobu naroda, kuda ide ovaj svet?
- Duboko sam zabrinut za sudbinu svoje porodice, svoje unučadi, ali i za sudbinu naše Srbije, pa i sveta u celini. Strepim da neka budala, kojih ima napretek na vrhu državnih hijerarhija mnogih zemalja, može u trenutku pomračenja uma da pritisne dugme uništenja i da se ogromna samoubilačka nuklearna energija oslobodi i načini pustoš. Ali, to nije u našoj moći. Mi tu ne možemo ništa. Možemo profesionalno da delujemo i učinimo da ovaj svet makar u tako malim stvarima bude bolji, lepši i humaniji. Ja to stalno imam na umu i trudim se da tako živim i radim.
Šta je to što privlači gledaoce u ovoj seriji?
- Već sam rekao. Iskrenost, poštenje, ljubav i čast našeg naroda. Takođe, jedan od bitnih faktora je prostodušnost i čistota naših junaka. Kao takvi oni su postali uzori sa kojima se nacija identifikuje, a pogotovu mladi i deca. Zapanjim se uvek kad vidim da dečaci i devojčice od četiri-pet godina sa ogromnom naklonošću i obožavanjem pominju Radašina, koji je njihov neprikosnoveni idol. Dugo nisam uspevao da razaznam u čemu je tajna, zbog čega je taj lik toliko voljen.
Da li biste prihvatili poziv da budete ministar kulture i šta biste prvo uradili?
- Nemam nikakvu ambiciju te vrste, ali sam siguran da bih taj posao radio veoma uspešno i znatno bolje od mnogih. Imam ogromno iskustvo u svim oblicima kulturnog stvaralaštva i pregalaštva, istovremeno više od tri decenije sam u kulturnom biznisu kao poslovni čovek i znam kako se od jednog dinara prave dva. Dakle, prvo što bih uradio, izvršio bih racionalizaciju i analizu za svrsishodnije finansiranje kulture, a drugo - obišao bih sve kulturne institucije od Subotice do Preševa i lično se uverio šta sve imamo u Srbiji što se nalazi pod kapom kulture. Nije kultura samo Beograd i samo krug dvojke. Srbija je velika tajna, kako reče velika pesnikinja Desanka Maksimović. Napravio bih registar kulturnih institucija i manifestacija i sagledao šta nam valja činiti da znatno unapredimo kulturnu i umetničku produkciju cele nacije. To bi nam bila prva tačka ka globalnom uzdizanju, civilizacijskom, društvenom i ekonomskom. U to sam 100 posto siguran.
Nisam mrgud
Da li ste optimista kad je Srbija u pitanju?
- Da pojasnim, nisam mrgud, niti sam pesimista, ali realno razloga za optimizam nemamo ni u tragovima - kaže Radoš Bajić.
