Hrvatski reditelj u Beogradu: Daleko smo mi od Holivuda
Čuveni hrvatski reditelj Rajko Grlić (69) smatra da nikada nije postojala jugoslovenska kinematografija, već republičke one lične, individualne, kao što su kinematografije Žike Pavlovića, Dušana Makavejeva.
On je u Beogradu učestvovao na tribini u okviru programa festivala Nakultiviši se, a pored njega su govorili pisac i scenarista Ante Tomić i glumac Ljubomir Bandović. Grlić je istakao da je autorima bilo lakše u doba SFRJ jer je njena kinematografija bila serioznija.
- Generalno u pristupu film se mnogo pažljivije radio, za razliku od danas kada se sve olako snima, kada vlada rijaliti šou kao dominirajuća forma. U Jugoslaviji se film radio za bioskope, ja ne verujem u art filmove koji se prave za moju mamu i četiri prijatelja. Ako potrošim četiri godine na stvaranje filma, onda želim da to ostvarenje komunicira sa nekim - kazao je Grlić i dodao da danas, po njegovom mišljenju, nestaje forma nezavisnog filma.
- Televizija danas preuzima rizike eksperimentisanja i guranja granica u stvaranju novih stvari. Danas je veoma skupo staviti film u bioskope. Holivud troši dva i po puta od cene filma za njegovu reklamu. To više niko ne može da prati - dodaje Grlić.
Sa svojim novim filmom "Ustav Republike Hrvatske", u kom jednu od glavnih uloga igra Nebojša Glogovac, hrvatski reditelj niže uspehe i osvaja nagrade na međunarodnim festivalima.
Scenario su napisali Grlić i Ante Tomić, koji je takođe govorio na tribini u Beogradu.
- Nikada sebe nisam prepoznao u sistemu kinematografije, jer je taj sistem uvek povezan sa državom, a ja se ne želim družiti sa državom. Meni je stalo da uspostavim komunikaciju sa ljudima, da njima ispričam priču, neku svoju muku ili veselje - rekao je Tomić i dodao da njega u suštini ne zanima kako to što napiše postaje film.
Snimio 29 filmova
Rajko Grlić, rođen je 2. septembra 1947. u Zagrebu, hrvatski je režiser jevrejskog porekla. Diplomirao je FAMU, filmska i TV škola Akademije umetnosti u Pragu, a zajedno na klasi s njim bio je i Emir Kusturica. Prvi film Grlić je snimio 1970, a popularnost je stekao sa ostvarenjima "Samo jednom se ljubi" (1981) "Štefica Cvek u raljama života" (1984) "Za sreću je potrebno troje" (1985) "Čaruga" (1991) "Karaula" (2006), "Ustav Republike Hrvatske" (2016). Do sada je snimio 29 filmova, a nedavno je završio celovečernji dokumentarac u Sloveniji na kojem je radio četiri godine. Zove se "Svaka dobra priča je ljubavna priča" o Dušanu Jovanoviću, Mileni Zupančić, Ratku Poliču i njihovom ljubavno-teokratskom odnosu. Film se već prikazuje na festivalima.
- Treba puno truda da se jedna priča iz papirnatog medija pretvori u film. Ali, ono što je dobro u književnoj priči dobro je i u filmskoj, i obrnuto. O tome kako će ta priča biti distribuirana, gde će se ona prikazivati i koja će biti cena toga, odlučuju neki drugi ljudi. To i treba da bude tako - zaključio je Tomić.
