Suze razočaranog buntovnika
Svetska premijera debitantskog filma Nikole Ljuce "Vlažnost" u okviru programa "Forum" izazvala je ogromno interesovanje berlinske publike. Umesto stereotipa o "ludom Balkanu", reditelj je ponudio jednu novu savremenu sliku modernog, zapadnjačkog Beograda, koja je mnogima nepoznata, ali potpuno autentična i neretuširana po rečima samog autora.
U središtu filma je Petar, predstavnik nove generacije srpskih menadžera, zapravo razočaranih petooktobarskih buntovnika koji nisu uspeli da pobegnu iz zemlje. Po povratku sa poslovnog puta, supruga Mina ga dočekuje na aerodromu.
Dok on odmara od puta, Mina nestaje bez traga. Petar počinje da laže i skriva njen nestanak, trudeći se da održi savršenu sliku života koji je izgradio. Međutim, balansiranje na poslu u vezi sa sumnjivim poslovnim dogovorima, u porodici gde igra ulogu oslonca svima, između sestrinih bračnih problema i uloge "mačoa" u razuzdanim noćnim provodima po beogradskim klubovima, dovodi do toga da njegovi strahovi i nesigurnosti sve više izlaze na površinu. Trenutak kad zaplače je mesto gde počinje da se menja.
- Osnovno što sam hteo da pokažem je razlika između njegove glave i srca. On je kamen, i njegov život iznutra je okamenjen - rekao je glumac Miloš Timotijević na premijeri.
Nikola Ljuca je objasnio:
- Od 5. oktobra zemlja se promenila, od demokratije za koju smo se borili je nastao kapitalizam. Kad danas debitujete kao reditelj, obično želite da uradite nešto potpuno drugačije od svega do sada.
Film ima elemente trilera, ali je reditelj namerno odustao da ide u tom pravcu i napravio neku vrstu roud-muvija u Beogradu, a ekipa je na kraju potvrdila da je film klasni, ali i feministički.
Dokumentarac Ognjena Glavonića "Dubina dva" , koji je takođe svetsku premijeru imao na Berlinalu, bavi se slučajem "Hladnjače" - zločinom Srba počinjenom na Kosovu pre 17 godina, i to na filmski nesvakidašnji način. Kombinacijom autentičnih svedočanstava svedoka i učesnika, kojima se samo čuju glasovi, ali nijednog trenutka ne vide lica ni tela, kao i snimaka originalnih lokaliteta na Kosovu i masovne grobnice u Batajnici, reditelj je gledaocu prepustio da zamišlja i stiče određene slike.
Svestan osetljivosti teme koju je izabrao, Glavonić je posle prikazivanja u Berlinu priznao da ne zna koliko će film biti gledan u Srbiji, ali da se nada da će biti drugačijih mišljenja ne samo u Srbiji, nego i u celom regionu.
Veza Beograda i Meksika
U okviru sekcije "Perspektive Dojčes Kino" prikazan je kratki film "Četiri ugla kruga" srpske rediteljke Katarine Stanković, koja je završila režiju u Nemačkoj. U filmu se prepliću likovi i priče sa dve strane sveta, jedna u Beogradu, druga u meksičkom Guanajuatu, koji poručuju da su na neki neobjašnjiv način svi ljudi povezani u vremenu i prostoru. Srpska priča prati četiri generacije žena, čiji se putevi nekako ukrštaju, a meksički deo je inspirisan istinitom pričom o bolesnom mladiću koji umire i moli druga da ga poslednji put provede kroz šareni grad i mesta koja mu bude uspomene.
- Film je imao premijeru u Lokarnu. Lokarno i Berlinale traže autore koji ne rade samo klasične filmove, nego i novi način ekspresije i narativnosti, tako da publika koja dolazi zna da gleda takve filmove - kaže za "Vesti" srpska rediteljka.
